Dok se 15. januar – Dan vozača i automehaničara obeležava kao simbol tradicije i odgovornosti u saobraćaju, stanje u autoservisnoj delatnosti u Srbiji i dalje oscilira između velike potražnje za znanjem i sporih sistemskih promena, upozorava Udruženje autoservisi Srbije
Iako se godinama ukazuje na probleme koji direktno utiču na bezbednost u saobraćaju, zaštitu životne sredine i državni budžet, pomaci su, kako navode iz Udruženja, prespori. Ipak, istovremeno se pojavljuju i signali koji ukazuju da struka ima budućnost.
Prema procenama UAS-a, više od 50 odsto autoservisa u Srbiji posluje nelegalno, bez registracije, propisanih uslova rada i kontrole zbrinjavanja opasnog otpada. Takve radionice ne predstavljaju samo nelojalnu konkurenciju legalnim servisima, već i direktnu pretnju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
– Nelegalne radionice su slepa mrlja sistema. One ugrožavaju potrošače, bezbednost vozila i životnu sredinu, a istovremeno izmiču svakoj odgovornosti, ističu u Udruženju.
Paralelno sa sivom zonom, autoservisna delatnost suočava se sa akutnim nedostatkom kvalifikovanih kadrova. Potražnja za dobrim majstorima veća je nego ikada, dok je ponuda stručne radne snage ograničena.
Razlog leži u složenosti savremenih vozila, čije održavanje zahteva znanja iz mehanike, elektronike, dijagnostike, softvera i novih pogonskih tehnologija. U takvim uslovima, dobar majstor postaje retkost – i luksuz.
Ta neravnoteža direktno se odražava i na zarade. Prema podacima Udruženja, majstori sa srednjim nivoom znanja i iskustva zarađuju između 150.000 i 180.000 dinara mesečno, dok su specijalizovani serviseri za određene marke ili zahtevne usluge plaćeni znatno više.
Rast zarada prate i više cene servisnih usluga, što je posledica ogromnih ulaganja u opremu, specijalne alate i savremenu dijagnostiku, bez kojih danas nije moguće servisirati ni starija vozila.
Obrazovanje kao jedini izlaz
Kao jedan od retkih sistemskih pomaka, UAS navodi usvajanje novog obrazovnog profila – Tehničar mehatronike vozila, koji objedinuje znanja neophodna savremenom serviseru.
To je važan, ali tek prvi korak. Dug je put do standardizacije profila u svim školama i da obrazovanje prati potrebe struke.
Tehnička škola „Rade Metalac“ obrazuje automehaničare, autoelektričare, tehničare motornih vozila, mehaničare motornih vozila i tehničare mehatronike, ali je pitanje koliko mladića i devojaka ostaje u struci i posao traži u Leskovcu, odnosno Srbiji.
Sve veći broj servisa uključuje se u dualni model obrazovanja, ali iz Udruženja upozoravaju da taj sistem može dati rezultate samo ako se sprovodi dosledno i kvalitetno.
Autoservisi se, poput većine malih i srednjih preduzeća, suočavaju sa administrativnim opterećenjem i visokim troškovima poslovanja, ali poseban problem predstavlja zbrinjavanje opasnog otpada.
– Troškovi su ogromni, a sistem proširene odgovornosti proizvođača u praksi ne funkcioniše. Neophodan je dijalog svih aktera kako bi zbrinjavanje otpada bilo održivo i besplatno za servisere – poručuju iz UAS-a.
U odsustvu brže reakcije institucija, unutar struke se sve glasnije govori o samoregulaciji – uvođenju jasnih kriterijuma, standarda rada i sistema sertifikacije radionica.
Cilj je da se razdvoje odgovorni i stručni serviseri od onih koji to nisu, kao i da se vozačima pruži sigurnost i poverenje prilikom izbora servisa.
Iako se sve više govori o ulozi veštačke inteligencije, iz Udruženja poručuju da znanje, iskustvo i odgovornost ne mogu biti automatizovani.
– Tehnologija je alat, ali bez dobrog majstora nema bezbednosti. Ruke, oči i savest čoveka i dalje su ključ svakog vozila koje se vraća na put.
Saobraćajna realnost Srbije
Podaci dodatno naglašavaju značaj struke: u Srbiji je registrovano više od 2,4 miliona putničkih automobila, a prosečna starost voznog parka prelazi 17 godina, što Srbiju svrstava među zemlje sa najstarijim vozilima u Evropi.
U takvim okolnostima, bez stručnih i odgovornih servisera nema bezbednog saobraćaja, poručuju iz Udruženja, uz apel da se povodom Dana vozača i automehaničara vrati fokus na strpljenje, toleranciju i odgovornost – kako u radionicama, tako i za volanom.
Automehaničar u Nemackoj zaradi 4000e sa bakšisem. Ko je lud da šlaka za nase. Gazde ovde uzimaju kajmak i izvlače keš . Pogledajte samo koji se servisi u Leskovcu šire…samo oni kod kojih panduri servisiraju službena vozila.
Blenda
Kolko servisa ima po okolnim selima zgrću lovu bez obzira što nemaju servis koji je prijavljen .
Koliko ima radnih mesta koje placa drzava,a ne prave nikakav profit..? Mehanicari sami sebi zaradjuju.. ne uzimaju od drzave kao opstinari,i slicne dangube..
Da li su auto servisi u obavezi da izdaju fiskalne račune? Nemam ništa protiv da zarađuju na prepodaji auto delova i na ugradnji istih ali za to treba da izdaju fiskalni račun ili važi i za njih pravilo kao i za advokate i crkvena lica.
Mnogo je važnije dali je majstor edukovan za rad na modernijim digitalnim autima i poreklo delova ?
Kao i garanciju popravke.
Ili drži bure vodu dok majstori odu .
Sva nesreća što inspekcija za to praktično ne postoji .
Sve servisere automobila u legalne tokove, od njih zavisi bezbednost u saobracaja. Provera njihove strucnosti!
Ulje ???Kočnice ???
Gde nabavljate ulje ?