Svi su sa nestrpljenjem čekali predsednika. Zagleđivali su skupe automobile u kojima su dolazili raznorazni funkcioneri nadajući se da će videti njega.
Okupilo se dosta njih. Doduše ni približno onom broju ljudi, koji su nekada na sletovima u čast druga Tita dolazili iz svih krajeva Jugoslavije… Ali je ipak bilo njih… Stotinak, koji su želeli da daju svoj doprinos u podizanju njegovog ega.
Prilazio sam toj “masi” aktivista i stranačkih botova. Gledali su me i pitali se, odkud ja tu, kad ja nisam njihov.
Da. Podelili su nas odavno na njihove i one druge, nevažne… koji žele da im sruše san koji sanjaju i snove koje ostvaruju.
Nisam mnogo obraćao pažnju na njih, jer nisam bio tu zbog njih, ni zbog njega, nego zbog onih drugih… “nevažnih”, u koje i ja spadam.
Dok sam čekao moje prijatelje, posmatrao sam šta se događa oko mene. Gledao onaj cirkus za koji su pustili besplatne ulaznice, ali nije bilo mnogo zainteresovanih koji žele da vide klovna, mađioničare, majmune i ostale životinje. Tek njih stotinak.
Posmatrajući te ljude, najzad sam shvatio šta je bot i stranački aktivista. Nazivamo ih… čak i ja… pogrdnim imenima… i nisam baš ponosan na to… što ne znači da to ne zaslužuju… međutim, tog predvečerja sam provalio definiciju takvih.
Naime, bot ili stranački aktivista je ustvari prosečan Srbin… nažalost.
To je čovek koji jednostavno ne voli da radi, slabo školovan, ne previše inteligentan, koji je provalio da svoj rad na poslu može zameniti svojim stranačkim aktivizmom.
Umesto dobre radne preporuke, umesto dobrog obrazovanja, umesto rada, on ima stranačku knjižicu kao preporuku i svoje vreme koje daje stranci.
Njemu je lakše da pogne glavu 5-6 puta godišnje kada ga vucaraju na mitinzima, nego da radi neki posao koji je sam svojim radom zaslužio i odradio.
Takvi su bili ispred stadiona.
Neradnici koji žive svoj san.
Čekaju da se on pojavi. Gledaju u mene, gledaju u automobile.
Slet ne bi bio slet da nema mladih.
Takozvani treneri su počeli da dolaze sa decom. Deca se tu baš i ne pitaju da li žele da vide druga Tita, ali zato treneri su tu da budu viđeni, jer tamo neko treba da štiklira u tefteru, da je taj i taj došao i doveo toliko i toliko dece.
Valjda posle tim trenerima daju sendviče i flašicu vode… za učinak i doprinos… ne znam.
I, sad, ja, gledam onu decu, njihove trenere, pa razmišljam… I ja sam trener. Ceo život sam odrastao uz trenere, jer je i moj otac bio trener… Pa su nas i na fakultetu malo o tome učili – da trener nije samo persona koja služi da trenira sportistu, već nešto mnogo više od toga… Mnogo više od sporta.
Trener je autoritet, uzor, roditelj, edukator, neko na koga se deca ugledaju.
Ja se samo pitam, šta kažu ti treneri sutradan deci? Bili smo jer smo morali da odemo? Bili smo jer drugog izbora nemamo? Bili smo jer volimo našeg predsednika? Bili smo jer sutradan nam Predsednik neće dati neku siću iz svog džepa.
Da stvar bude ironična… Nije Predsednik tu došao zbog dece i ljudi, već isključivo samo zbog sebe i svoje lične Promocije.
Moju decu nisam tamo odveo. Nisam želeo da gledaju ružne stvari. Ružno je sve ono.
Decu treba učiti samopoštovanju. Treba ih učiti samostalnom odlučivanju. Treba ih učiti da neguju prave vrednosti. Ono tamo ispred stadiona je bilo ružno i ponižavajuće.
Onda su se pojavile televizijske i novinarske ekipe.
Pripadnici bezbednosnih agencija su bili tu u blizini. Gledali su u mene. Primetio sam i to.
Crni skupoceni automobili su dolazili, a okupljeni narod je gledao u svaki ne bi li video druga Tita.
Malo su gledali u automobile, malo u TV ekipe, malo u mene i moje prijatelje koji su sada već bili tu.
I onda su se televizijske ekipe postavile i svi novinari okrenuli ka nama. Onda je već sva pažnja onih Titovih aktivista bila usmerena ka nama. Više nisu gledali u skupocjene crne automobile, jer ih je ionako previše i došlo. Na trenutak ih slet više nije interesovao.
U jednom trenutku čuo se hilihopter koji proleće iznad nas.
Svi smo pogledali nagore, a ja sam se nasmejao.
Onaj dolazak predsednika hilihopterom i nadletanje iznad onih ljudi koji su ga čekali mi je delovao kao podsmeh svima koji čekaju.
I kao da sam čuo, “pa šta, može mi se”, “ne želim više ni da se pretvaram da štedimo, jer imam i može mi se”. “Vi me čekajte dole, sirotinjo”.
Brzo su ponovo gledali u one kamere i novinare, i brzo shvatili da su kamere prvo tu zbog nas, a tek posle zbog njega.
Čekaj bre… Kako to, niko nas tu nije zvao, pojavimo se sami, ne moramo da budemo botovi, niko nas ne cima da pišemo ono što nam kažu, ne ucenjuju nas poslom, govorimo ono što mislimo, ne vucaraju nas po mitinzima, ne jedemo sendviče, još nas i snimaju da može da se čuje šta imamo da kažemo narodu, a da to nisu laži, prevare i obmane?!
I svašta smo nešto rekli. I u naše ime, i u ime naših komšija, ali i u ime tih ljudi koji su tu čekali da Predsednik sleti. Onda smo se zahvalili svima i pustili da se cirkuska predstava održi. Otišli smo pre predstave, jer 13 godina gledamo jednu istu predstavu.
Sve smo već napamet naučili.
A nih niko nije snimao. Niko nije želeo da čuje šta imaju da kažu, a vucaraju ih jadne svuda gde drugi poželi da oni budu.
Sve je to njihov izbor.
Nije teško biti Slobodan, rođaci! Samo treba da hoćeš i želiš tako nešto.
Doduše, treba imati i poštovanja prema sebi. I obraza. I kičme.
To se već ne uči u školi. To ide iz porodice.
Daću ti dvojku ovaj put, ali, pod uslovom da više nikad ne pišeš. Jednostavno, nisi za to. Sedi.
Druze sve si pogodio od reci do reci….
Tuzno ali istinito
Svaka cast
Veliki pozdrav za najrealnijeg novinara
Ostani dosledan ne padaj pod uticaj korumpirane vlasti
Sve pohvale za novinara
Da ti kazem, od tebe ovo nisam ocekivo. Alal vera! To moram da priznam. Ovakav pristup dolasku predsednika i jos vise njegovom doceku, govori da ima samomislecih, da takvi zele da misle i imaju cime. E sad, lako je s one strane vlasti reci. Ima li takvih u vlasti, da misle makar, posto ne smeju da iskazu stav? Za Leskovac i Srbiju i nasu decu, njihovu buducnost, pogubno je da se ovako ceka ovakav predsednik sa ovakvim botovima, trenerima i predstavnicima gradske vlasti. Nema buducnosti s klimoglavcima.
A on? Zurio da stigne na druga vazna mesta, kad bi se zezali. Mozda se plasi za svoju bezbednost na autoputu. A nekad je to vreme trosio za pripremu, fa usput razgovara o problemima Leskovca. Sad mu Kojic Ivica sve spremio, on poneo papirce u helikopter i celih 20 min voznje posvetio problemima gradjana Leskovca.
Devalvirali smo u ocima predsednika. Vise ga ne mucimo. Ima on Atilu koji ce da bicuje fabricke radnike, svoje zaposlene, partijske kolege, direktore. Dok mu Mesko drzi pod kontrolom Leskovac, briga njega za nas. Doso rastereceno da popije, pojede. I ce nam baci iduci put mamograf, sta je to za njega, ako nama bas toliko znaci. On tu sicu izvadi iz zadnjeg dzepa, na jedan telefonski poziv donatoru koji negde po Srbiji zida i vec se ugradio u ovakve stadione.
Eto cemu sluze gradjevinke. Da umesto da kupimo mamograf direktno, nama ce ga ,,pokloniti“gradjevinska firma pobratima. I kosta nas ko Svetog Petra kajgana. A deluje dzabe. Predsednice, predsednice, ti si veliki iluzionista. Hipnotises narod! Da misli kako si njihov dobrotvor a ne stetocina
Najpre, učenik Šiškin, nikada nije i nikada neće spadati u red samomislećih. Kao što ni botovi SNS nemaju svoj stav, tako ni učenik Šiškin nema svoj, ali ima lažnu slobodu da tuđe stavove predstavlja kao svoje.
Zato je dobio jedva dvojku. Mada, pustiću ga u sledeći razred. Da mi ne kvari mlađu decu.
A dijalektika materijalizma, profesore?
Videćemo. Za dijelktiku je dobio dvojku. Materijalizam nije moj fah, ali možda za taj predmet iskamči četvorku, možda čak i peticu, ako mu neko pomogne. Verujem da će se tu mnogo bolje snaći. Nakon dobre ocene iz materijalizma, niko ne pita šta si imao iz dijalektike.
Pa lepo receno. Vidite, svi mi, smemo da mu pamtimo, zlopamtimo, sabiramo i delimo, cak oduzmemo. Ali, Vi, koji ste izabrali da ste profesor makar ovde i sada, treba da sagledate dobru nameru, promenu na bolje, rast, bolji izbor, npvi kurs, pomretacku energiju, konacno pravi cilj, taman mu sve do sada bilo promaseno. Zato sto Vi i edumujete, usmerabate, Vi ste podrska istrajavannu ka boljem.
Povecajte tu ocenu. Za stimulaciju u buducnosti. Vizionarske ocene. Zar nije isprovocirao polemiku na portalu. Drzi paznju na portal. A tu se, vidite, citaju i komentarisu i druge korisne vesti. To je taj uticaj. Da ne kazem sinergija enerije. 😀
Samo 13 godina?
Ja to gledam 30 godina, nekako ste svi isti. Navikli smo odavno da nam udarna vest budu samopromocije i pljuvanje po opoziciji i opoziciju koja pljuje sa druge strane
Mnogooo ste svi pametni, uzas.
Hocu bre da zivim u zemlji u kojoj neznam ni ko je predsednik, ministar, opozicija.. Da svako radi svoj posao odgovorno i posteno a da na tv gledam koncert u podne npr..
Koliko se zapravo neozbiljni politicari mogu ozbiljno spremiti za ovakve dolaske, u sirotinjski grad gde je bog reko laku noc?
Sta bi bilo ko od ozbiljnih gradjana pitao i proverio da spreman dodje u Leskovac?
Koji su glavni problemi? To pitanje bi bilo upuceno kabinetu. Ko u kabinetu daje odgovore na ova piranja? Pudlice? S kupljenim diplomama ? Klimiglavci koji ne smeju da kazu serifu za probleme jer ce im ko direktoru vodovoda traziti ostavke? Dakle, nema nikog da predstavi probleme.
Pitanje nezaposlenosti? Na to pitanje odgovor je u NSZ. Koga ima tamo? Nikog kompetentnog. Ili je to zato sto partija zaposljava? Zarko se pita? Onaj zbog kojeg je sve sto je vredelo pobeglo iz partije od njegovog ogovaranja. Coveku treba dati oktobarsku za nerad i primanje plate za isti taj nerad.
Pitanje socijalne zastite? E to pitanje imaju kome da upute. Centar za socijalni rad, koji uci iz greske u gresku, cini se kompetentnim. A da li ce smeti da se samoprijavi, sumnjam.
Pitanje otkupa? Mozda je trebalo ukljuciti kvantaske i gradske pijace u rute obilaska, ali ko sme od politicara da im izadje na oci?
I tako…selo gori. Baba se ceslja.
Dosli da im vidi put kaput. Put smo mi gradjani platili.
Drugi put Putuj Igumane, za manastir ne pitaj. Rekonstrukcija u toku. Nema nikog. Aneks sedamnaesti. Godina od 2012…traje i danas.
Jedan od neprevazidjenih iluzionista, Dejvid Kopergid( ima 66 god.) nagradjivan je za svoja izvodjenja. Kako je prosao kroz kineski zid smo imali prilike da gledamo. Jednako je obmanuo i partnerku Klaudiju Sifer.
Cela SNS kampanja debelo placena opranim novcem gradjana preko gradjevinki u Srbiji, bazirana je na jednom cilju. Kako obmanama naroda, opstati sto duze na vlasti. Tu vrhunsku kampanju potpisuju svetski poznate marketinske agencije dostojne Dejvida Koperfilda, kako slobodno mozemo nazvati predsednika Srbije. Nijednu oblast o kojoj govori nije savladao. Nikada. Nije radio ama bas nista u zivotu, njegovo iskustvo je prazno. Nula. Nikada nije odgovarao makar za kucnog ljubimca, kucni savet, mesnu zajednicu da bi bio odgovoran za visoke odluke u ime drzave i naroda. Nesposoban
I neodgovoran.
I svako, ako mu se zagleda u oci, videce prazninu, neznanje, ali bez emocija i odgovornosti.
Kuku nama.
Ovo je kreatura Frankejstajna svega i svacega. I jedno veliko Nista.
Postovanje,
Pogodak u centar, samo napred, nadam se da nas ima dosta koji delimo tvoje misljenje. Posle ovog teksta verujem da cemo „botove“ poslati u istoriju zajedno sa „tatkom“. Lep pozdrav.
Eh, kad bi tekst mogao da uništi botove, bilo bi na stotine kolumni svaki dan.
Bravo za tekst… imate podrsku ljudi.
Onih nevaznih…ali je imate.
Da,kazu da su zakljucali stadion kada su svi usli…
Dzaba sada sve.
Trebao je narod da se digne i zabrani izgradnju kao za MHE.
Ali ne… cuti i trpi,kad te niko ne dira.
Siskin kralju! Imas m…! Svaka cast. Jesi video onog bota direktora JKP „Komunalac“? Opisao si u ovom clanku bas njega. ……………..