Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je danas, govoreći o učeniku koga je u Leskovcu ubio vršnjak, da je u Srbiji došlo do toga da bude normalizovana agresivna komunikacija i nasilje, koje se nužno preliva na decu i mlade.
„Ovaj, još jedan izuzetno strašan i uznemirujući događaj, simptom je duboko ukorenjenog problema nasilja koje se manifestuje na svim nivoima, bilo da je reč o mladima, političarima, građanima ili aktivistima na ulicama“, navela je Janković u saopštenju.
Fizičko nasilje, kako je dodala, kao najekstremniji oblik nasilja postaje sve prihvaćeniji obrazac ponašanja u društvu, negirajući toleranciju, razumevanje i međusobno poštovanje.
Povrerenica navodi i da se poslednjih meseci sve više čuje i da je došlo do diskriminacije i nasilja među učenicima i vršnjacima, dok nije redak slučaj ni da su nastavnici i školski radnici meta napada i pretnji.
„Da apsurd bude veći, primer je škola u Inđiji, koja je organizovala aktivnosti u cilju promovisanja tolerancije i normalne komunikacije, čiji su nastavnici zbog toga postali žrtve mržnje, pretnji, verbalnog i psihičkog nasilja i preispitivanja njihovog rada od strane nenadležnih institucija, pojedinih roditelja i ekstremnih pojedinaca“, navela je Janković.
Prema njenim rečima, dozvoljeno je da se normalizuje agresivna komunikacija i nasilje, a samo u nekoliko dana viđene su scene nasilja i u institucijama poput Skupštine Srbije, ulicama, javnim mestima, kao i u vezi sa sportskim događajima.
Janković je navela da ni društvene mreže nisu zaostale u promociji i deljenju sadržaja koji šire mržnju i podstiču nasilje.
„Tako smo bili svedoci različitih primera pisanja u kojima se ismeva i omalovažava starija osoba, žrtva prebijanja ili se, u drugom slučaju, upire prstom u nacionalnu pripadnost i zahteva od državnih organa, policije i tužilaštva da različito reaguju u zavisnosti od nacionalne pripadnosti, u poslednjem slučaju rumunske i srpske“, navodi poverenica.
Ocenila je da je sada trenutak za ozbiljno preispitivanje negativnih društvenih obrazaca ponašanja koji su postali realnost.
„Svako od nas treba svojim primerom u kući, školi, na poslu, u javnom prostoru da pokaže poštovanje, uvažavanje i toleranciju i kaže ‘ne’ nasilju i diskriminaciji. Nasilje rađa novo nasilje, ostavlja nesagledive posledice i ruši temeljne vrednosti svakog društva“, naglasila je Janković.
A rijalliti koji je svakodnevno tu razne Elite Farme dvorske lude i ludaci koji kupuju stanove po Beogradu svadjajuci se fizicki obracuni svakodnevno peticije se pisaše da se zabrane ti programi medjutim nista i ocekujete da zaglupljen tim stvarimanarod se rasvesti.Dokle vise rijaliti dokle nasilja.
Preuzeto sa Fejsbuka od Maria Alimpic.
Чудимо се што је јадни дечак настрадао у Лесковцу док слушамо како је био добро и вредно дете иако му је стартна позиција у хранитељској породици била далеко лошија у односу на његове вршњаке? Е па да вам кажем овако јавно нешто што сви знате, а на шта већина окреће главу на другу страну како не би морала да реагује.
Пуне су нам школе малих силеџија и хулигана у настајању и кад кажем пуне знајте да је и двоје пуно, а негде их је много више. Пензионерка на челу Министарства је завела икс ипсилон папира које весели разредни треба да попуни док не издане над њима а што је у коначници за малог хулигана само мртво слово на папиру. Пензионерка је решила да дисциплинује наставни кадар уместо насилника. Више од пола радника тзв. пепси службе ће уз пуно разумевање малог силеџије, пардон – мало слатког миће, рећи да је он добро дете и да неће више и да га морамо разумети. Више од пола директора ће крити случајеве у својој школи, неће их пријављивати полицији и онда када је случај баш за полицију јер ето зашто би пропустио да истину помете под тепих а ускоро ће му и реизбор, па шта ако је тзв. ученик нападао и претио и професорима и још много оних чувених „па шта“. Има и оних који ће у таквој ситуацији бити кадри да размене танте за кукурику. Ланац ћутања је подугачак и затвара пун круг кад дође до пензионерке. И шта? Па ништа. То што је неки тамо клинац био у стању да прети професору или ученику и да му изрекне најгнусније ствари може се оправдати, веровали или не, тиме да се насилник уплашио одговарања за оцену. Другари, неко ко је у стању да другој особи изрекне претње и гадости без да трепне, не може бити сасвим здрава и подесна особа и такви случајеви се морају добро и детаљно испитати и прегледати пре него што се отпише са: „Нећеш више, мићо, је л’ да?“ Понављање разреда постоји само још у урбаним легендама понеке општине. На неким вестима чујем малопре да је од септембра пријављено седам хиљада и нешто случајева насиља. И шта? Ништа. Ето, чули смо тај податак уз детаље како је једно добро дете скончало након што је мучки претучено.
Друштво које годинама ћути на силеџијство и на локалном и на републичком нивоу и које као своје највеће непријатеље третира оне који без задршке говоре истину док велича управо силеџије и убице, нема капацитет да се избори са оваквим случајевима без потпуног заокрета и апсолутне промене правца којим се креће или још пластичније – руши и гради наново јер овом трулом систему нема поправке, узима данак у крви. Ми смо друштво кланова и криминала и то не више оног из деведесетих па ни оног с почетка овог века, ми смо друштво које је легализовало криминал. То нам је тако и нема ту много мудрости. А они који окрећу главу, то раде свесно, с намером и са предумишљајем јер ако се замери локалном силеџији или било ком од својих надређених са најпрљавијом чланском картом у историји земље или свом комшији, власнику исте чланске карте, е онда можда неће имати везу кад дође на шалтер или кад му зафали папир или кад му буде требала веза за упис детета ти у ту па онда и за запослење. Да, трулеж и издаја су увек били јефтини и баш зато према тим селективним затварачима очију имам толеранције колико и према директним чиниоцима наше пропасти.
Bravo za text
Ua za SNS minus.
Jedino što Vučić zna jeste dizanje tenzija, nasilje, medijsko blaćenje, širenje mržnje i uvek nove podele.