Nepoverenje građana u pravosuđe u Srbiji je ogromno i zabrinjavajuće, ocenili su danas leskovački novinari i predsednici sudova u ovom gradu, koji su se saglasili da je otvorenija komunikacija između pravosuđa i javnosti ključna za vraćanje poverenja građana u sudski sistem.
Na zajedničkom radnom sastanku predsednika Višeg i Osnovnog suda u Leskovcu, kao i Osnovnog suda u Lebanu, sa novinarima lokalnih medija, dogovoreno je da se unapredi međusobna saradnja i poveća transparentnost rada sudova.
Predsednik Višeg suda u Leskovcu Dejan Stamenković istakao je da su tačne i proverene informacije osnov poverenja javnosti.
„Svesni smo da mediji imaju važnu ulogu u informisanju javnosti. Naša je obaveza da pružimo tačne i proverene informacije. Dobra saradnja sa novinarima u interesu je ne samo sudova, već i građana, koji imaju pravo da znaju kako pravosudni sistem funkcioniše“, rekao je Stamenković.
Predsednik Osnovnog suda u Leskovcu Žarko Vukašinović naglasio je da su suđenja u najvećem broju slučajeva javna i da su vrata suda otvorena za sve zainteresovane građane.
„Pozivam građane da prisustvuju raspravama. Na taj način se ne samo povećava transparentnost rada sudova, već i jača poverenje javnosti u pravosudni sistem“, poručio je Vukašinović.
Na sastanku je posebno istaknut i ozbiljan problem nedostatka sudskih veštaka – poslednji veštak u ovom regionu imenovan je još 2015. godine, što, kako je rečeno, ozbiljno otežava rad sudova i usporava mnoge postupke koji zavise od stručnih analiza i mišljenja.
Predstavnici sudova su naglasili da do sada saradnja sa medijima nije bila na zadovoljavajućem nivou, te su najavili konkretne korake za njeno poboljšanje, uključujući imenovanje osoba za kontakt sa novinarima radi bržeg i tačnijeg protoka informacija.
Sastanak je, kako je istaknuto, organizovan zbog sve češćih slučajeva u kojima mediji objavljuju netačne ili nepotpune informacije, često zbog nedostatka komunikacije sa sudovima.
Zaključeno je da je obostrani interes da saradnja između novinara i pravosuđa bude stalna i profesionalna, u cilju tačnog informisanja javnosti i očuvanja ugleda pravosudnih institucija.
Inače, obojica predsednika sudova – i Stamenković i Vukašinović – nedavno su postavljeni na svoje funkcije.
D.Marinković
Da li kad vas gradonacelnik, koji vam je omogucio te funkcije, pozove da zastiti interes pobratima optuzenih za krivicna dela, da li mu spustite slusalicu, odbijete da se vidite jer sudstvo radi nezavisno i iskljucivo u interesu javnosti a ne gradonacelnikovih pobratima ili dok vam on komanduje kako cete voditi spor, vi klimate i pitate sta jos mozete da ucinite za njega i pobratime?
Smete li da odbijete njegove ,,molbe’ koje su zapravo naredjenja jer taj nikog nije stavio u fotelju a da nije trazio da krsi zakone, procedure, kodekse, protokole za njegov racun. Briga njega da radite za narod. On brine da radite za njega.
Konkretno za svaki takav pibratimski proces javost insistira na imenu predsedavajuceg sudije . Odgovornost je licna, nije kolektivna.
Javi se Marjanoviću!
Za sve probleme koje su istakli predsednici sudova su u osnovi krivi oni tj. predsednici sudova, tako da nemaju osnove za žalbe i kuknjavu, već ako žele i smeju neka prionu da rade : ni po babu, ni po stričevima , već po pravdi boga jedinoga. Naravno, trebalo bi da im na prvom mestu budu zakoni i Ustav republike Srbije, a ne , kao do sada parija i bratija!
Nepoverenje ogromno jeste a zabrinjavajuce za koga.Da bi se postavio ispravan sistem vrednosti mora da se preispita rad svakog od njih.Ko je radio ispravno ne mora biti zabrinut.
Predsednik Višeg suda je ko? Vlasnik Promenade, Groša, Montale i čega sve još…
Najmerodavniji je Bozji sud..obicno to osete deca i unuci gresnih ..
Bla, bla, bla sve ista prica samo je pitanje cifra i koliko kosta neciji zivot. Oni presude pa ode do apelacionog gde se zna prava cifra i covek dobije oslobadjanje ili samo nanogicu. Sve dok je politika u sudstvu nema pravde za nikog. Neka opet procitaju zakon cara Dusana i nek se drze njegovih pravila mozds ce i da povrate poverenje naroda.
Ostavimo po strani to što su suđenja javna, najbitnije su presude iz tih suđenja, za deo nas se sudi po zakonu dok za druge ne postoji zakon i ne važe ista pravila.
Znači ne sme da se objavi ko je