Skupština Srbije danas glasa o pravosudnim zakonima, a evo kako su ih komentarisali poslanici sa juga Srbije

Poslanici Skupštine Srbije danas slasaju o setu pravosudnih zakona koji se donose radi usklađivanja sa izmenama Ustava Srbije. Rok za donošenje pravosudnih zakona ističe danas, tačno godinu dana od kada je proglašen rezulat referenduma kojim su usvojene ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Usvajanjem tih zakona, izbor sudija i tužilaca biće izmešten iz Skupštine u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.

Poslanici će glasati i za izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, izmene Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.

Na glasanju će biti i Zakon o Ustavnom sudu, Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Poslanici opozicije tokom dosadašnja četiri skupštinska zasedanja uglavnom su kritikovali predloge pravosudih zakona i podneli niz amandmana, dok su poslanici vlasti i ministarka pravde Maja Popović navodili da će, zahvaljajući tim zakonima, sudije i tužioci biti nezavisniji.

Set pravosudnih zakona predložen je radi usaglašavanja sa ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, koje su izglasane na referendumu u januaru 2022. godine.

Skupštinska rasprava trajala je danima, a evo kako su novi set zakona komentarisali narodni poslanici sa juga Srbije:

ĐORĐE STANKOVIĆ (NS NIŠ): Ja mislim da bi možda trebalo da razmislimo da sudije i tužioci ne budu pod istim krovom. Jednostavno, dovodi se u neravnopravan položaj, da kažem, neko ko je okrivljeni u odnosu na činjenicu da su tužioci pod istim krovom. U nekoj perspektivi bi trebali da razmislimo da ne samo u većim gradovima, nego bukvalno u svim gradovima budu te stvari odvojene, kako bismo na neki način imali ravnopravniji položaj.

Sa druge strane, kao neko ko je arhitekta, kao neko ko želi da svi sudovi budu u što boljem stanju, renovirani itd, u Nišu se konkretno pravi nova zgrada suda i mislim da se to ne radi dovoljno brzo. Već godinama je u nekoj vrsti rekonstrukcije i možda da apelujem, sa vašom inicijativom, da se to što pre uradi, jer i ja, nažalost, imam nekoliko suđenja aktivnih, niti je moguće parkirati auto, niti je moguće ući u sud, a da ne pričam kako je to ljudima koji dolaze u neke posete zvanične itd.

MAJA POPOVIĆ (MINISTARKA PRAVDE): Vaš predlog je apsolutno osnovan, imajući u vidu da je tužilaštvo stranka u postupku i da ne bi trebalo da bude u istoj zgradi gde i sud. U moje vreme su čak tužioci čekali advokate u samoj sudnici pre nego što budu prozvani. U tom smislu će Ministarstvo pravde u okviru svojih mogućnosti gledati da zaista izmesti i da se sudovi i tužilaštva i sudovi sa zgradama.

NENAD FILIPOVIĆ (JS LESKOVAC): poslanička grupa JS neće podržati ovaj skup amandmana na Predlog zakona o sudijama, ali ćemo u danu za glasanje podržati Predlog zakona o sudijama zato što smatramo da je Ministarstvo zajedno sa svojom Radnom grupom radilo to odlično i da je ovim Predlogom zakona unapredilo i unapređuje položaj sudija. Ja bih tu u svrhu i rekao par rečenica da ovo opravdam.

Jedna od glavnih činjenica jeste da smo mi ovde u ovom parlamentu do skoro birali sudije. U parlamentu sudije su birali narodni poslanici. Da bi sudija bio izabran moralo je da bude većina narodnih poslanika koje će glasati za tog sudiju, a to podrazumeva da je vlast mogla da izabere sudije, što nije imalo veze nikakve sa opozicijom, što znači da je vlast mogla da ima određene uticaje političke na sudstvo.
Međutim, ovo je prva vlast u Srbiji koja se te privilegije i tog prava, tog benefita, odrekla, tako da samo po sebi govori da se unapređuje položaj sudija odnosno nezavisnost sudstva. Neko će reći, znači, ne postoji direktan uticaj na sudije, ali postoji neki indirektni zbog toga što imamo 11 članova, koji će sada birati sudije i tu mogu da kažem da i tu imamo unapređenje, jer 4 istaknutih pravnika se biraju ovde u Narodnoj Skupštini dvotrećinskom većinom, a složićete se sa mnom, dvotrećinsku većinu retko kada će imati samo u vladajućoj većini, već će tu biti jedna politička homogenost prema kojoj težimo.
Treća stvar, ono što je bitno, ovaj zakon, predlog zakona daje mogućnost svakom izabranom sudiji da ima mogućnost da bude nezavisnost u svom radu , pa tako ovaj zakon kaže u članu 2. sudija je nezavistan u vršenju sudijske funkcije. U članu 3. sudijska funkcija je stalna, u članu 5. govori o iznosu finansijskih sredstava da budu nezavisni, materijalno sigurni itd, da ne ulazim u detalje.

Da li je to dovoljno? Ja mislim i pre bih rekao da je to potreban uslov nezavisnosti sudija, a dovoljan uslov pre svega zavisi od samog čoveka. Da li će sudija da bude nezavistan u svom radu, da li će biti nepristrasan, odgovoran, da li će biti dostojan svoje funkcije, vršenja sudije, to sve zavisi od njega. Kada bismo imali isprogramirani robot da je sudija, onda ne bismo govorili o ovim etičkim principima, već bi znali o čemu se radi, ali oni su samo ljudi, a kao ljudi imaju određene pritiske.

I ovde i u javnosti se spominje i govorilo o tim pritiscima i ja bih rekao da pritisci nisu samo na sudije, pritiske imaju i narodni poslanici, pritiske imaju i učitelji i nastavnici, profesori u školama, lekari, u svim sferama društvenog života postoje pritisci, samo što je njihov intenzitet drugačiji i različit.

Kada govorimo o tim pritiscima, mi moramo da kažemo, nisu samo politički pritisci, ovde govorimo o političkim pritiscima, a imate i pritiske javnosti preko članova porodice iz vašeg okruženja, indirektne, direktne, putem društvenih mreža, itd, razne vrste pritisaka.

Ako hoće neko da se bavi javnom funkcijom, on mora i da bude otporan na te pritiske. Ako neko želi da bude sudija, on mora da ima malo više hrabrosti od običnog pojedinca. Mi sa ovog mesta, odavde, ne bismo trebali da još više dolivamo ulje na vatru, što se tiče pritisaka, jer smatram da ima dosta kvalitetnih ljudi i sudija, koji su potrebni ovoj državi i ovom narodu, da rade svoj posao onako kako treba, a ako mi radimo tako, mi takve ljude možemo da izgubimo, jer se ne nose svi podjednako sa pritiscima isto. To je jedan tip ljudi.

Ovim bih završio. Postoji i drugi tip ljudi, nekada se u srpskom selu znalo da su najcenjeniji učitelj, učitelj i pop.

To se negde u vremenu ovom izgubilo i na kraju i na početku, niz krivaca koji su to doprineli, u suštini jeste taj pojedinac, odnosno čovek koji smatra i mnogi danas smatraju da je dovoljna njihova lična pojava ili još gore, dovoljno je da kažu koju funkciju rade da bi dobili status cenjenog, a status, nezavisnost i sloboda nisu besplatni. Za njih se valja boriti.

JELENA MILOŠEVIĆ (SSP NIŠ): Naš amandman se odnosi na izdvajanje prigovora, odnosno koje pravno sredstvo protiv zloupotrebe hijerarhiji, pravni mehanizam kontrole hijerarhije. Tako da bi odlučivanje o prigovoru kada niži glavni tužilac ima prigovor na rad glavnog tužioca trebalo poveriti sudu koji bi imao i nadležnost da vrši i kontrolu nad radom tužilaštva.

Kad već pominjemo sudove, ja bih htela da vas pitam, postavila sam i poslaničko pitanje prošle nedelje – da li znate, možda, u kakvu su stanju pojedini sudovi u Srbiji? Pomenuću Osnovni sud u Leskovcu.

Naime, Osnovni sud u Leskovcu jeste renoviran pre nekih četiri godine, ali tamo, znate, ne rade klima uređaji, pa pošto je pisarnica u staklu tamo imate pravosudne radnike koji rade puno radno vreme, izloženi suncu na preko 40 stepeni. Tako da, predsednik suda svako malo silazi da vidi da li će nekome da se desi nešto, da li će nekome da pozli. To znam sigurno jer ja sam rođena Leskovčanka.

Sa druge strane, nekoliko dopisa je upućivano upravo zbog toga, jer to je problem, međutim odgovor nisu dobili. To nije slučaj samo u Leskovcu. Postoje mnoge sudske jedinice koje su u katastrofalnom stanju, gde pravosudni radnici zaista nemaju osnovne uslove za rad, poput sanitarnog čvora, kako bi mogli da obavljaju posao pristojno, a da ne pričamo o nečemu drugom.

Tako da, jako je lepo što vi ovde branite i sudije i tužioce i sve, ali mislim da bi trebalo da se osvrnete i na uslove u kojima rade i te sudije i ti tužioci, a posebno pravosudni radnici koji očigledno nisu ni pod čijom zaštitom.

NEBOJŠA CAKIĆ (ZA LESKOVAC-ZAJEDNO/ZAJEDNO-MORAMO): Dakle, jedan od najvećih problema generalno pravosuđa jeste javnost rada, pa smo mi tako simbolično predložili u članu 18. da se makar javnost zna, vreme i mesto održavanja saveta.

Dakle, to je više simbolično nego što realno nešto znači, ali kad pogledamo i član 11. Zakona o javnom tužilaštvu, takođe vidimo da tamo opet javni tužioci nemaju obavezu, piše u zakonu – može. Dakle, a šta je najveći problem pravosuđa? To je ta javnost rada, jer građani, jedno od najvažnijih stvari generalno u ovom krivičnom pravu kojim se bavi tužilaštvo, jeste specijalna i opšta prevencija. Jedna od stvari kojom se ta prevencija ostvaruje jeste i to da građani znaju da je neko ko je uradio krivično delo osuđen ili, ako nije osuđen, odnosno u ovom slučaju kod tužilaštva ako nije podneo optužnicu, treba da se zna zašto.

U našem slučaju, vi imate uglavnom da je pred kamerama neko uhapšen, odnosno određen mu pritvor i iza toga više ne znate šta se desilo sa tim predmetom. Ja vam u Leskovcu kažem, visoki funkcioner i državni funkcioner i partijski funkcioner je bio u pritvoru. Imamo svedoka koji je priznao izvršenje krivičnog dela i do dan-danas, posle tri ili četiri godine niko ne zna, ja imam neku informaciju da je javni tužilac odustao od gonjenja, ali niko ne zna zbog čega i kako je odustao od krivičnog gonjenja i pri čemu možete da zamislite kakva je reakcija svih normalnih ljudi.

Dakle, znam da je neko uhapšen i jednostavno znam da mu ništa ne fali, prema tome, to je toliko kontraproduktivno, ohrabruje ljude da vrše krivična dela. Dakle, javnost postupka mora da bude podignuta na viši nivo.

XXX

Najpre naša suština predloga je, gde smo rekli da sudska praksa bude ona koju su zauzeli sudovi kroz odluke. Dakle, tražimo, to je naš predlog, da sud presudi i da ima presudu u kojoj piše obrazloženje zbog čega je neki stav takav kakav je.
U ovom slučaju i to izaziva ozbiljne probleme i utiče, čini me se, na mnoge stvari koje su prokomovane ovim zakonom. dakle, zauzimanjem pravnih stavova koji su vrlo često i bez obrazloženja obavezuju se sudovi realno, iako sudska praska nije izvor prava, utiče se, pre svega, na zakonitost odluka, jer se insistira da sudije nižih sudova moraju da poštuju sudsku praksu, iako to nije izvor prava.
Takođe, to utiče na nezavisnost sudija, jer se sudijama nalaže da moraju da sude tako kako je sudska praksa. Dakle, to je osim teorijskog problema, za koji ja vas i ne optužujem, ali moramo da shvatimo da to izaziva te i takve probleme i to, takođe, izaziva probleme u primeni.
Ja ću vam navesti par primera u kojima sam lično učestvovao ili koje lično znam. Recimo, znate kada su sastanci nižih sudova sa višim sudovima u Leskovcu, dođe apelacioni sud sa dva predsednika veća, gde mu sudije u Leskovcu kažu – izvinite, a kako da sudimo konkretno u tom i tom slučaju? Znate zašto? Jedan predsednik veća odlučuje ovako, drugi predsednik veća odlučuje drugačije. Sudije ne znaju, bez obzira što su stavili pod noge i nezavisnost i zakonitost, kako da sude. Pitaju ih na sastanku, oni prekinu sastanak.
Idemo dalje. U mojoj sudskoj praksi pred privrednim sudovima…
(Predsednik: To bi vam bilo ono vreme uz nadoknadu.)
Rekao sam da koristim i minut dodatni koji ste mi oduzeli.
(Predsednik: Već sam vam produžavao preko dva.)
Niste. Dajte da završim.
… privredni sud, imam u ime Fonda za zdravstveno osiguranje tužba zbog, da ne opterećuje, privredni sud, isti Apelacioni u Nišu, kada je državna firma „Srbijašume“ „Elektroprivreda“ usvaja tužbene zahteve, a kada su privatne firme odbija istovetne tužbene zahteve. I najvažnije, još jednu rečenicu, ako mi dozvolite, znate i sami koliko je problema izazvala promena sudske prakse u sporovima sa bankama, imali su proteste advokata i to je zaista neprimereno.

XXX

Dakle, podneli smo ovaj amandman i pre svega želim da ukažem na prvi stav i zadnji stav pa ću da ih povežem u jednu drugu celinu.
Jedna od osnovnih stvari koja kažu u prvom stavu to jeste dostojanstveno, pretpostavljam da ste ipak mislili kad kažete dostojanstvo, ali mislim zbog jezičkog. Dostojanstvo sudije, to je u stavu 1. a u stavu zadnjem takođe se definišu službe poslovi i postupci nespojivi sa sudijskom funkcijom.
Šta hoću da kažem? Dakle, sudija je ovim zakonom ograničen sa mnogim aspektima i upravo zbog toga je bilo neophodno i potrebno da materijalni položaj sudija, jer im je zabranjen da se bilo čime bave u životu osim da budu sudije. Dakle, ili je nešto nedostojno, nedostojanstveno ili je u sukobu interesa. Sudija jedini što može da radi može da radi taj svoj sudijski posao časno i pošteno, da prima tu platu.
Ne želim da kažem za nažalost, za uslove u kojima živi ova zemlja da je sudijska plata, ali kada poredimo sa drugim zemljama, ne samo EU, sa zemljama u okruženju i naročito ono što po mom sudu je neprihvatljivo po nikakvom metodu, a to smo rekli i u onoj diskusiji, a to je da specijalci imaju do tri hiljade evra platu, tako je najavljeno, a njih treba da ima pet hiljade a sudija samo dve i po hiljade. I kad na sve to vidite da se ti specijalci pojavljuju kao telohranitelji diskoteka, kriminalaca, visokih funkcionera, dakle svi mogu sve da rade i dobiju još toliku platu, a sudije ne mogu ništa da rade.

XXX

Dakle, ovaj amandman nisam ja pisao, ali koleginica koja ga je pisala kao da je predvidela budućnost. Otprilike ono što smo pričali pre dva dana gospodin Jovanov i ja, nema ga tu trenutno, ja mislim da će me čuti i doći, je upravo predviđeno ovim našim amandmanom.

U njemu piše: „sudijska funkcija je stalna i traje od izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije“.

Kolega Jovanov je ubeđivao i vas, a što je najgore i građani su čuli, ispravno, ipak je on čovek pravnik, da jeste funkcija stalna, ali je on upotrebio jedan izraz, kao još kolega tu – nesmenjivost sa funkcije. To ni u jednom zakonu, ni prošlom, ni sadašnjem, ne postoji.

Nesmenjivost i stalnost su dva različita pojma. Jovanov je završio Pravni fakultet, očigledno, ali nikad se nije bavio pravnim poslovima. Od malena je u politici, od omladinskog, i on nema pojma o tome. Nije ušao u sud. Prema tome ne može meni sa položenim pravosudnim ispitom, časno i pošteno, učiti šest meseci…

XXX

Suština ovog amandmana je u tome što smo dodali samo jednu rečenicu, a to je – zabranjen je i kažnjiv svaki nedozvoljeni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Smatrali smo da je važno da ova rečenica stoji u ovom delu, maltene, osnovnih načela funkcionisanja sudija zato što je, čini mi se, u tradiciji ove države da je pritisak na pravosuđe, da kažem, još od komunizma i Tita, da sudije ne treba da se drže zakona kao pijan plota. Do dana današnjeg je, počevši od ovog doma pa do najviših funkcionera državne vlasti, pritisak na pravosuđe evidentan i mi smo svedoci svakodnevno filozofije – pa šta.

Da vas podsetim, recimo, samo na jedan slučaj gde je predsednik države izlazio u slučaju „Jovanjice“ i kaže – pa šta, nije nikoga ubio, nije imao 10 tona kokaina.

Šta je posledica svega toga? Posledica je da sudija 18 puta zakazuje ročište i ne koristi procesna prava koja ima da bi se taj proces vodio, nego to lagano se razvlači. I do čega dolazimo? Dolazimo do toga što je jedan od kolega rekao – vaša vlast ima najbolje rezultate u korupciji. Da, to je vaš kolega izjavio, da imate najbolje rezultate u korupciji i to je upravo ta posledica.

Takođe, u ovom parlamentu imate poslanika koji direktno na Odboru za pravosuđe najvišim funkcionerima pravosuđa postavlja pitanje o svojim predmetima. Da li je to uticaj ili nije? Normalno je da treba da postavlja.

Pogledajte koliko para je utajio on, odnosno njegova porodična firma. To je, zaista, sramotno da se uopšte javi za reč, a kamoli da diskutuje sa nosiocima pravosudnih funkcija.

XXX

Ono što smo mi predložili ovim amandmanom jeste da pored postojećih subjekata, kojima je omogućeno da predlažu kandidate za Savet visokog tužilaštva, reprezentativna udruženja, strukovna, mogu da predlažu te kandidate.

Dakle, s obzirom na samu prirodu tužilaštva, gde je apsolutna hijerarhija, u kome su tužioci hijerarhijski zavisni u kompletu, od vrhovnog tužioca do dole, gde moraju da postupaju u skladu sa obaveznim uputstvima, gde može da im se oduzme predmet, da drugom, da im se da nalog u kombinaciji sa pritiscima iz političkih partija vrlo je teško da se izrazi slobodna volja.

Ako tome dodamo da prijem u radni odnos takođe zavisi, suštinski barem u dosadašnjem toku stvari, od tužioca. Imate primere, što je zaista za mene frapantno, u Leskovcu dođe i primi se kandidat, neću da kažem, iz nekog grada koji je udaljen 200 ili 300 kilometara iz Srbije, bude tu dva, tri, četiri meseca, odnosno i ne dođe, posle toga pređe u drugo tužilaštvo, odnosno šta se desilo? Desilo se da javni tužilac verovatno nije mogao da ga primi tamo gde je on namerio, pa je pored 300, 400 ljudi koji nemaju posao, diplomirani pravnici, doveo i primio čoveka van grada i onda ga smestio tamo gde je hteo.

Dakle, da li će taj čovek imati sutradan svoju slobodnu volju… Zato je neophodno da udruženja, ali strukovna udruženja, reprezentativna, ne poput ovih kakve ste vi osnovali, sad, kad kažem vi, mislim na vladajuću partiju, Udruženje sudija i tužilaca koji su učestvovali u javnoj raspravi, jer ona nisu realno reprezentativna. Dakle, mora da se utvrdi reprezentativnost i da im se da pravo da predlažu zato što oni među sobom, čini mi se, najbolje znaju ko je kvalitetan za takvu vrstu funkcije i u okviru svog udruženja imaju slobodu koja nije ograničena, poput kolegijuma, da zaista predlože ljude koje smatraju najboljim.

ANRDIJANA VASIĆ (SNS LESKOVAC): Danas raspravljamo o amandmanima na set pravosudnih zakona kojima se nastavlja reforma pravosuđa, započeta na referendumu prošle godine kada smo potvrdili akt o promeni Ustava Republike Srbije.

Sam proces koji se odnosi na promenu Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa organizovan je kao vrlo transparentan i svi oni koji su proces pratili znaju da su oni zainteresovani, zaista zainteresovani, mogli da uzmu učešće na različite načine. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čelu sa koleginicom Jelenom Žarić Kovačević, ali i radna grupa, učinili su dosta napora da ovaj proces bude, kako sam rekla transparentan tako i inkluzivan.

Osamnaest meseci je trajala javna rasprava. Dva puta su vršene konsultacije sa Venecijanskom komisijom i možda najvažnije, organizovana je serija javnih slušanja. Ne samo ovde u sedištu Narodne skupštine, nego i širom Srbije, što ovaj proces čini još inkluzivnijim i transparentnijim.

Među predloženim zakonima je i Zakon o sudijama. Njime se izbor sudija potpuno odvaja od politike i u buduće bi sudije trebalo da bira VSS, a ne Narodna skupština kako je bilo do sada. Osvrnuću se na ovu promenu, jer je smatram ključnom iz dva razloga.

Prvo, zato što nezavisnost sudija podiže na najviši mogući nivo i drugo, jer najbolje pokazuje razliku između ove i prethodne vlasti.

Ovih dana smo se podsetili da su se ne tako davno, za vreme bivšeg režima, sudija birale na različitim stranačkim sednicama, da su se spiskovi podobnih sudija slali sa pečatom i potpisom opštinskih i stranačkih organa. Na jedan od primera koji se desio na jugu Srbije gde ja živim ukazao nam je šef naše poslaničke grupe Milenko Jovanov pokazujući spisak pohvaljenih sudija i tužioca, bliskih jednoj stranci, ja je neću pomenuti sada da ne bih izazivala dalje replike.

Ovaj slučaj se desio u Vlasotincu. Spisak izgleda ovako, vidimo i pečat i potpis. Dragi građani, pre svega Jablaničkog okruga, ali i čitave Srbije, to su činjenice. Kao što je činjenica da i danas postoje određeni funkcioneri koji sede u ovoj istoj sali i direktno vrše uticaj na sudstvo. Oni su pripadnici zakonodavne vlasti, a kako sami govore, supružnici su im sudije. Dakle, imena stranaka se menjaju, imena pokreta se menjaju, pa negde levo pređe u zeleno, negde žuto pređe u razno, ali potreba pripadnika bivšeg režima da utiču na sudstvo, na sudije, ostaje ista.

Zato su i podneli toliki broj amandmana i zato im toliko smetaju predloženi zakoni, jer se iz njih najbolje vidi ko su oni, a ko smo mi. Boli ih što vide da je građanima jasno da je za razliku od tog vremena i za razliku od njihove, politika koju mi vodimo jasno posvećena poštovanju principa vladavine prava. Boli ih što građani znaju da za razliku od njihove, naša politika koju predvodi predsednik Vučić, stranačke interese ostavlja po strani i vodi se isključivo interesima građana, a služi jedino činjenicama.
Kada smo kod činjenica ponovo, želim da u Narodnoj skupštini govorim o njima, jer smatram da su činjenice u samo jednom govoru važnije od poluinformacija iznetih u nekoliko govora onih koji nisu skloni istini. Građanima dugujemo istinu, a ne politikanstvo.

Zbog svega što sam navela u danu za glasanje ću podržati predložene zakone, njihove amandmane neću i pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da učine isto.

TATJANA JOVANOVIĆ (SPS LESKOVAC): Imam utisak da smo u pravosudnim zakonima koje smo do detalja razmotrili i pružajući dominaciju, pre svega ovih tema, malo zaboravili na vrlo bitne zakone koji su posebno značajni, jer će dati vetar u leđa našem obrazovnom naučnom sistemu, odnosno akademskoj zajednici koja predstavlja najznačajniji generator za razvoj jednog društva.

Ja ću danas govoriti o zakonima koji trebaju da potvrde dva sporazuma koji se tiču Vlade Republike Srbije i potpisnice EU koje su izuzetno značajne obzirom i da su prepoznate kao važni projekti u okviru evropske agende za razvoj do 2030. godine. Zbog čega je ovo značajno?

Značajno je što u svim aspektima društvenih delatnosti i te kako postoji potreba za jedinstvom i zajedničkim nastupom i ovi programi će zapravo biti bazirani na nekoliko ključnih stvari. prva se odnosi na formiranje zajedničkog prostora, kako inovativnog, tako i prostora koji se tiče naučno-tehnoloških aktivnosti.

Osim toga to će biti zajedničko tržište koje će svakako biti mnogo kompetentnije i mnogo konkurentnije u odnosu na ona tržišta koja se nalaze van područja Evrope, a koja se nalaze u izuzetno ekspazivnom razvoju kada se tiče nauke i najčešće su u tom smislu pominjane Kina, Indija, Brazil i ostale zemlje.

Osim toga razmena najboljih praksi i najatraktivnijih karijera među državama, odnosno među projektima koje će delegirati između ostalog i naša zemlja jesu jedan od najznačajnijih načina i svakako najsvrsishodnijih da u smislu akademskih sloboda dođemo i do najboljih rešenja.

Zbog čega je to značajno za našu zemlju? Na žalost, kao i ovde što smo imali prilike do sada je bila vrlo loša praksa koja je gotovo bila hronična da pojedine univerzitetske sredine jako loše sarađuju, te ćemo na ovaj način otvoriti put dijaloga i mnogo značajnijih saradnji između različitih univerzitetskih sredina, a svakako ono što jeste vrlo bitno da i male akademske zajednice koje se nalaze u malim univerzitetskim mestima će praktično dobiti istu šansu da njihovi projekti budu delegirani na ovaj način.

Ono što je najbitnije u celoj priči to je da ćemo mi ići ka tome da konačno i dobijamo visoke stručnjake, koji ne samo da će dolazeći do naučnih saznanja, a sfere kojima će se baviti su zaista raznolike i tiču se podizanja kvaliteta života, životne sredine, ali i svih onih izazova koje čine savremeni život današnjeg čoveka, svakako jeste mogućnost da sami proizvedemo stručni kadar koji će omogućiti da naučna saznanja i inovacije svakako budu implementirani u praksi, te ćemo na taj način izbeći jako skupe stručne konsultante koje smo do sada imali priliku da angažujemo.

Još bih napomenula da ovo zaista jeste jedan okvirni projekat koji ima vrlo visok budžet od 95,5 milijardi evra, te kao takav jeste izuzetno primamljiv i za naše potencijalne aplikatore, a osim toga samo informisanost povodom ovih projekata jeste izuzetno velika i resorna ministarstva koja se i bave ovim aktivnostima jesu raspoložena da pruže svu logističku i ostalu moguću pomoć.

Naime, ove programe prati izuzetne platforme koje su informativnog karaktera i gde na vrlo jasan, precizan način potencijalni konzumenti ovih projekata mogu zapravo da shvate šta je trenutno aktuelno u naučno-istraživačkoj oblasti i šta je ono što svakako treba ispuniti, odnosno ispoštovati u formalnom smislu da bi projekti bili delegirani.

Kada se tiče delatnosti kojima će se baviti ovi projekti na prvi pogled čini se da su i ovoga puta prirodne nauke i tehnološke nauke u nekoj prednosti, međutim obzirom da se radi o ozbiljnim projektima koji zahtevaju zaista znalački odabran ljudski resurs, koji se naravno troši u svom radu, neophodni su eksperti društvenih nauka poput psihologa, socijalnih radnika, ali svakako i ekonomista i drugih struka koje će omogućiti ekonomsku pravnu i svakojaku održivost ovih projekata.

Ono što je posebno značajno da zemlje koje su potpisnice ugovora, odnosno koje će dobiti mogućnost da učestvuju sa svojim projektima na tržištu EU, mogu da postavljaju izvesna ograničenja, kada se tiče svog učešća, pogotovo ako se radi o onim aktivnostima koje se tiču strateške imovine i nekih strateških delatnosti zemalja kojima pripadaju, te u tom smislu mogu da postoje određena ograničenja.

Kada se tiče programa „Erasmus Plus“ to je program koji se nalazi u drugom ciklusu, obzirom da je prvi ciklus već prošao i ovaj projekat je izuzetno značajan, jer omogućava kvalitetno obrazovanje. Ono što je njegov poseban kvalitet jeste i to da nije namenjen samo vladinom, već i vanvladinom sektoru, a osim toga u centar ovog projekta sem kvaliteta obrazovanja obuhvaćene su ključne i transverzalne veštine naročito one koje se tiču preduzetništva, zatim vrlo atraktivni programi inkluzivnog obrazovanja koje se odnosi na neutralisanje svih onih razlika socijalnih, kulturni i ostalih koje učesnici projekata imaju. Osim toga tu su i zelene agende i digitalne veštine, ali i nešto na čemu bi svi mi trebali da poradimo, a to je pre svega kultura dijaloga, građanske vrednosti, tolerancija i razumevanje kulturnog i svakako istorijskog nasleđa.

Ovaj projekat takođe podrazumeva i pristup, odnosno mogućnost da njemu pristupe individualci koji mogu proširiti svoje granice, kako lične, tako i profesionalne što znači da se radi o izuzetnom programu čiji polaznici zapravo ostaju zapravo jako konkurentni na tržištu zapošljavanja na nivou cele Evrope.

Želim da se zahvalim pre svega na prisustvu uvaženoj ministarki i da joj poželim puno uspeha u budućem radu obzirom, da kao što rekoh na početku generator svakog društva jeste zapravo svaka akademska zajednica.