Novim budžetom su planirani javni prihodi u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara i rashodi od 1.717 milijardi dinara, što znači da je planiran deficit republičke kase od tri odsto, izjavio je ministar finasija Siniša Mali.
On je pritom naveo da će budžet za 2022. biti razvojni, sa rekordnim iznosom investicija, odnosno 486 milijardi dinara na nivou opšte države, koje će biti usmerene na kapitalne investicije. Prema njegovim rečima, naredne godine možemo očekivati velika ulaganja u autoputeve, škole, bolnice, ekologiju, odnosno izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciju, i sve drugo što podiže kvalitet života građana Srbije.
On je precizirao da će u skladu s ovim planovima Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture imati veći budžet od ovogodišnjeg za 83,71 milijardu dinara, Ministarstvo porosvete, nauke i tehnološkog razvoja će raspolgati sa 17,1 milijardom dinara više nego 2021. godine, a budžet Ministarstva zaštite životne sredine će biti veći za sedam milijardi dinara.
“U budžetu je planirano i povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,5 odsto. Uz to smo obezbedili novac za isplatu 20.000 dinara svakom penzioneru u februaru mesecu naredne godine “, rekao je ministar Mali.
Naveo je da će plate u vojsci, socijalnim službama i zdravstvu biti uvećane za osam odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru sedam procenata, što ukupno čini povećanje zarada od 7,3 odsto.
“Da podsetim da će od 1. januara naredne godine i minimalna zarada da poraste za 9,4 odsto, odnosno na 35.012 dinara, što je 300 evra. Povećanje minimalnih zarada je obično pokretač rasta prosečnih plata. Zato očekujemo da da ćemo u decembru imati prosečnu zaradu od 618 evra”, naveo je Mali i dodao da je podignut i neoporezivi deo dohotka sa 18.300 dinara na 19.300 dinara. Takođe je smanjen porez na zarade za dodatnih 0,5 odsto.
Ministar finansija očekuje da deficit budžeta 2022. bude tri procenta, što je manje nego ove godine.
“Istovremeno će udeo javnog duga u BDP-u biti 55,5 odsto, što znači dalje smanjenje javnog duga i stabilizacija nakon ove dve pandemijske godine”, istako je Mali. Da podsetimo, posle drugog rebalansa ovogodišnjeg budžeta, javni dug za 2021. iznosiće do 58,2 odsto, umesto 60 odsto BDP-a.
Vlada RS očekuje da ćemo ovu godinu završiti sa stopom rasta od 7,3 do 7,5 odsto, 2022. godinu sa rastom od 4,5 odsto.
