Srbija se zagreva brže od globalnog proseka, upozoravaju najnovije naučne procene, koje pokazuju da je prosečna temperatura u našoj zemlji već viša za više od 1,8 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba. Posledice su već vidljive kroz češće toplotne talase, duže suše i intenzivnije padavine, a stručnjaci upozoravaju da će se ovaj trend nastaviti.
Kako za Blic objašnjava klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, Srbija nije izolovan slučaj – čitava Evropa zagreva se brže od globalnog proseka, dok je jugoistočna Evropa region sa najbržim porastom temperatura u svetu.
„Ne zagreva se samo Srbija brže, već i ceo evropski kontinent, a posebno mediteranski i jugoistočni deo. Ključni razlog su prodori toplog vazduha iz severne Afrike, koji su zbog klimatskih promena sve češći i dugotrajniji“, objašnjava Đurđević.
Prema njegovim rečima, visoke temperature u Srbiji nastaju kada se vazduh pregreje nad Afrikom, a zatim stigne do našeg regiona i zadrži se duže nego ranije, što dovodi do produženih i intenzivnih toplotnih talasa.
„Možemo reći da je „fen toplog vazduha“ praktično usmeren ka našem području“, dodaje on.
Ovaj klimatski obrazac ne pogađa samo Srbiju, već i širi region – Grčku, Crnu Goru, Hrvatsku, Albaniju, južnu Italiju, Španiju i Tursku, koje se takođe nalaze na udaru promenjenih vazdušnih strujanja.
Podaci iz Programa prilagođavanja Republike Srbije na izmenjene klimatske uslove za period 2023–2030. godine potvrđuju da se zemlja zagreva brže od globalnog proseka od 1,5 stepeni, koji je definisan Pariskim sporazumom kao granica iznad koje prete ozbiljne posledice po planetu.
Iako je taj cilj usvojen još 2016. godine, trenutni trendovi pokazuju da se zagrevanje ne usporava, već naprotiv – ubrzava.
Dodatno zabrinjava i najava Republičkog hidrometeorološkog zavoda da se prvi toplotni talas u Srbiji očekuje već u junu, dok će jul i avgust doneti još izraženije vrućine, sparne dane i učestale toplotne udare.
