Narodna banka Srbije uputila je na javnu raspravu nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se u javnosti doživljava kao zakon za ograničenje kamatnih stopa.
Kako piše Biznis.rs, u tom zakonu se nalaze i druga rešenja koja regulišu odnos banaka i njihovih klijenata.
Jedna od novina koju sadrži ovaj dokument je i novi rok za one koji ne mogu da otplate stambeni kredit, a tu su i povećanje limita za zaključenje ugovora na daljinu kao i regulisanje prakse „vezivanja“ bankarskih usluga.
- U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezna da korisniku ponudi da u određenom roku koji ne može biti kraći od dva meseca, pokuša da sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci – stoji u obrazloženju NBS.
U nacrtu novog zakona još se navodi:
- Ako javni beležnik overi ugovor o kupoprodaji bez saglasnosti banke poverioca, on solidarno sa dužnikom odgovara banci za nastalu štetu. Ako korisnik ne prenese prihod od prodaje te nepokretnosti, banka može pokrenuti vansudski postupak namirenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje hipoteka, odnosno izvršni postupak radi namirenja svog potraživanja.
Među novinama su detaljniji propisi o proceni kreditne sposobnosti korisnika. Cilj je, kako je navedeno u obrazloženju NBS, sprečavanje njegove prezaduženosti ali i njegovo blagovremeno informisanje o postojanju nekog duga ili drugih razloga koji po oceni banke umanjuju njegovu kreditnu sposobnost.
Kada je reč o digitalizaciji, nacrt Zakona propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa, može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora. Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka.
- Dodatno, limit za zaključenje ugovora na daljinu korišćenjem dva faktora za proveru identiteta korisnika, povećani su sa 600.000 dinara na 1.200.000 dinara za kredite, odnosno 2.400.000 dinara za depozite– stoji u nacrtu novog zakona, o kome javna rasprava traje do 20. septembra.
NBS u obrazloženju nacrta ističe da se po prvi put reguliše praksa vezivanja i objedinjavanja usluga. Banci se zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno.
Evo šta konkretno piše u nacrtu novog zakona: izuzetno od stava 2. ovog člana (zabrane „vezivanja“), davalac kredita može kao uslov za zaključenje ugovora o kreditu da zahteva od korisnika otvaranje ili održavanje prethodno otvorenog platnog ili štednog računa ako je svrha takvog računa isključivo:
- prikupljanje sredstava za otplatu kredita, i/ili
- otplaćivanje kredita, i/ili
- pružanje dodatnog sredstva obezbeđenja u slučaju neispunjavanja obaveza.
Davalac kredita, takođe, može zahtevati da korisnik deponuje određeni iznos, odnosno deo redovnog mesečnog prihoda (zarada, penzija, naknada zarade i slično) na svom platnom ili štednom računu koji se vodi kod te banke.
S druge strane, banci se daje pravo da objedinjava usluge, a NBS daje i primer – da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.
Nacrtom novog zakona su, kako je navela NBS, nakon deset godina od donošenja Zakona o platnim uslugama precizirane obaveze platnih institucija i institucija elektronskog novca u pogledu kreditiranja potrošnje svojih korisnika na rok do godinu dana.
Posebno poglavlje nacrta je, kako su istakli, posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, dok je posredovanje koje NBS obavlja između banaka i klijenata „pretvoreno“ u mirenje (conciliation).
- Za razliku od posredovanja, kod mirenja medijator u skladu sa svojim najboljim znanjem daje određene predloge za rešenje spornog odnosa i aktivno podstiče strane da prihvate to rešenje ili da daju određenu alternativu tom predlogu– stoji u obrazloženju novina u nacrtu novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
