POI je tradicionalni ples Maora sa Novog Zelanda, koji se proširio planetom, a, zahvaljujući potrebi profesorka likovne kulture, Nedi Cakić, da oplemeni časove i svojim đacima približi tradiciju drugih naroda, stigao je i u Leskovac
POI plesači liče na žonglere, a najlepše od svega je što je prijemčiv svim generacijama:
“ Sve što je potrebno da biste postali POI plesač jesu dve obične pamučne čarape, u kojima su baloni sa pirinčem, kako vas, ako se udarite, a svima se to dešava, ne bi bolelo. Pokrete osmišljavate sami, koncentrišite se, uskladite koordinaciju ruku i nogu i plešite. Naravno, postoje i oni pokreti koji se uče i treba vreme da se savladaju, ali vas to ne sprečava da kreirate svoje i uživate, ističe profesorka Cakić.
Ovom plesu je, kaže, posvetila jednu nastavnu jedinicu, u okviru slobodnih aktivnosti, kada su tema kulture sveta.
“Deca to jako vole i važno je da im se dopadaju takve stvari. Pokušavam da im tehniku plesa prenesem što bolje umem, jer, iako u odnosu na početnike delujem kao majstor, ja sam naučila tek možda polovinu veštine. U Leskovca je oformljena manja grupa ljudi koji su želeli da nauče POI ples, ali sam sada sama, jer su se ostali raštrkali po svetu“.
POI ples uključuje čitavo telo, jer pokreti ruku i nogu treba da budu koordinisani, plesač se sve vreme kreće, koncentrisan je na svoju tačku. Deca, utisak je, uče brže:
“Na jednom od časova izrađivali smo “hvatače snova“, koji potiču iz kulture Indijanaca u Severnoj Americi. Neverovatno je koliko su se deca tome posvetila i sami su bili začuđeni zainteresovanošću za rad sa koncima, vunicom, perjem, perlicama“.
Neko bi rekao da usvajanjem tuđih kulturnih vrednosti, deca gube interesovanje za srpsku tradiciju. Sa tim se profesorka Cakić ne slaže:
“ To nije istina. Kroz časove umetnosti sam zaključila da deca puno toga znaju o srpskoj istoriji i kulturi, znaju da povezuju, prave paralele i u nekim tuđim kulturnim vrednostima pronalaze iste ili slične srpskim. Recimo, kada smo se bavili Indijom, crtali smo mandalu, koja podseća na rozete sa zidova naših manastira. Razgovarali smo o sličnosti ta dva ornamenta, ali i gotovo identičnih koji su mogli da se vide kod Kelta i drugih drevnih naroda.
Profesorica Neca Cakić predaje likovnu kulturu u školi “Svetozar Marković“ i još dve. Njeni časovi su drugačiji i vođena krilaticom da umetnost povezuje, svojoj deci širi vidike i pruža priliku da se odmalena upoznaju sa lepotom različitosti i kulturnim specifičnostima drugih naroda, bogateći svoju mladu ličnost novim iskustvima.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
