Najnovije istraživanje koje je obuhvatilo oko 8.000 dece u 77 osnovnih i srednjih škola širom Srbije pokazalo je da je više od 60 odsto dece doživelo neki oblik nasilja, izjavila je direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić.
Prema njenim rečima, najčešće je reč o verbalnom nasilju, ali su prisutni i fizičko i digitalno nasilje.
„Posebno zabrinjava podatak da 27 odsto dece o pretrpljenom nasilju nije pričalo ni roditeljima, ni nastavnicima, niti nekoj stručnoj službi škole“, istakla je Šćekić na skupu „Briga o deci kao zajednička odgovornost“, organizovanom povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja, 25. februara, a prenosi agencija Beta.
Savetovalište jedinstveno u Srbiji
Šćekić je navela da je Sigurna kuća u Nišu pre dve godine otvorila Savetovalište za decu žrtve nasilja, dodajući da je to za sada jedino savetovalište u Srbiji koje pruža terapeutske usluge deci koja su pretrpela nasilje.
Pored toga, otvorena je i savetodavna dečija linija, putem koje se deca i mladi mogu obratiti stručnjacima za pomoć i savet u vezi sa bilo kojim problemom.
Psihoterapeut Sigurne kuće Maja Todorović rekla je da je niški Centar za socijalni rad do sada u Savetovalište uputio 26 dece.
„Od tog broja njih troje je preživelo vršnjačko nasilje, a ostala deca su preživela porodično ili seksualno nasilje“, kazala je Todorović.
Deca upućena u Savetovalište uključuju se u psihoterapijski proces koji podrazumeva 20 do 25 razgovora.
Prema njenim rečima, tokom protekle godine putem anonimne, poverljive i besplatne dečije telefonske linije primljeno je više od 100 poziva, a oko jedna četvrtina odnosila se na vršnjačko nasilje.
„Deca su žrtve plišane pedagogije“
Direktor Savetodavno-edukativnog centra iz Niša Bojan Grujić ocenio je da je, kada je reč o vršnjačkom nasilju, jedan od najvećih problema prezaštićenost dece.
„Naša deca su žrtve plišane pedagogije. Problem te plišane pedagogije i preterane ljubavi jeste da deca krenu u prvi razred, a nekada i izađu iz osnovne škole, a da se nisu oslobodila egocentrizma“, istakao je Grujić.
On je naglasio da ljubav sama po sebi nije dovoljna za obrazovanje i vaspitanje, već da su obrazovanje i vaspitanje „u zoni napora i logike“, kroz razvoj veština i kod roditelja i kod dece.
Grujić je ukazao da se u rizičnoj kategoriji, osim prezaštićene dece, nalaze i deca koja su žrtve porodičnog nasilja, jer je, kako je naveo, „mali korak od nekog ko je žrtva nasilja do nekog ko je nasilnik“.
Takođe je naveo da su među rizičnim grupama i deca iz spektra autizma, kao i deca sa poremećajem pažnje udruženim sa hiperaktivnošću (ADHD), kojih, prema procenama, ima između sedam i 12 odsto školske populacije.
„Tanka je linija između vaspitno zapuštenog deteta i deteta koje ima probleme sa kojima se rodi“, zaključio je Grujić.
