Novica Kostić iz Leskovca godinama pokušava da dokaže da je njegov sin Aleksandar, osoba sa Daunovim sindromom i značajnim telesnim oštećenjem, zbog pogrešnih podataka u službenoj dokumentaciji ostao uskraćen za pravo na odgovarajuću novčanu pomoć. Zbog sumnje u nepravilnosti u radu Centra za socijalni rad u Leskovcu podneo je krivičnu prijavu, dok je Više javno tužilaštvo u Nišu, nakon izvršenih provera, zaključilo da nema mesta pokretanju krivičnog postupka.
Prema dokumentaciji koju je Kostić dostavio Rešetki, sporna je evidencija iz 2007. godine, u kojoj je navedeno da je njegov sin bio zaposlen u Centru za socijalni rad u Leskovcu, iako, kako tvrdi njegov otac, Aleksandar nikada nije radio u toj ustanovi.
Kostić smatra da je upravo taj podatak, kao i kasnije evidentiranje vrste socijalnog prava koje njegov sin ostvaruje, doveo do toga da porodica godinama ne dobija novčanu pomoć u iznosu koji joj po zakonu pripada.
U krivičnoj prijavi koju je 27. avgusta 2025. godine podneo Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno Službi za borbu protiv korupcije, zatražio je pokretanje istrage protiv za sada neidentifikovanih službenih lica Centra za socijalni rad u Leskovcu.
U prijavi navodi da je njegov sin Aleksandar, na osnovu nalaza, ocene i mišljenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz 2007. godine, pogrešno evidentiran kao zaposlen u Centru za socijalni rad, iako nikada nije bio u radnom odnosu.
Kostić tvrdi da je zbog takvog podatka njegova porodica oštećena prilikom ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu, jer je, umesto prava na tuđu negu i pomoć, njegov sin evidentiran kao korisnik dodatka za pomoć i negu drugog lica.
U dokumentaciji se pominju dva nalaza Republičkog fonda PIO. Prvi je izdat 19. oktobra 2007. godine, pod brojem 1417, a drugi 6. avgusta 2014. godine, pod brojem 749.
Prema navodima Kostića, u prvom dokumentu navedeno je da je njegov sin zaposlen u Centru za socijalni rad u Leskovcu, dok se u drugom navodi da je korisnik tuđe nege i pomoći od 2007. godine.
On osporava oba podatka i tvrdi da Aleksandar nikada nije bio zaposlen u ovoj ustanovi, niti je koristio pravo na tuđu negu i pomoć, već je ostvarivao pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Razlika između ova dva prava, prema njegovim navodima, ima značajne finansijske posledice za porodicu.
Kostić u dokumentaciji navodi da naknada za tuđu negu i pomoć iznosi oko 40.000 dinara, dok dodatak koji njegov sin trenutno prima iznosi oko 15.300 dinara.
„Moj sin nikada nije bio upošljenik Centra za socijalni rad Leskovac, niti je po tom, ali ni bilo kom drugom osnovu ostvarivao prihode“, navodi Kostić u prijavi.
Dodaje da je njegov sin rođen 12. avgusta 1993. godine, da ima Daunov sindrom i da mu je utvrđeno telesno oštećenje od 70 odsto, zbog čega smatra da je porodica imala pravo na odgovarajuću vrstu socijalne podrške.
Tužilaštvo nije našlo osnov za pokretanje postupka?!
Međutim, postupanje po njegovoj krivičnoj prijavi nije rezultiralo pokretanjem krivičnog postupka.
U dopisu od 29. decembra 2025. godine, u predmetu 2 KTRKPo 1098/25, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu obavestilo je Kostića da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, jer nakon izvršenih provera nije utvrđeno postojanje osnova sumnje da je bilo koje lice učinilo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
U obrazloženju se navodi da je proverama utvrđeno da njegov sin Aleksandar Kostić ima telesno oštećenje od 70 odsto, dok je za uvećani dodatak potrebno telesno oštećenje od 100 odsto.
Kostić, međutim, u naknadnom obraćanju tužilaštvu ukazuje da, prema njegovom mišljenju, postupajućem tužiocu Darku Stojanoviću nisu dostavljene sve važne informacije i dokumentacija koja se odnosi na ostvarivanje prava njegovog sina još od 2007. godine.
Posebno insistira na tome da se razjasne podaci iz nalaza PIO fonda iz 2007. i 2014. godine, jer smatra da su oni od presudnog značaja za pravilno utvrđivanje prava njegovog sina.
Drugim rečima, Kostić ne osporava samo visinu novčane pomoći koju njegov sin prima, već i način na koji su nadležne institucije godinama evidentirale njegov radni status i pravo iz oblasti socijalne zaštite.
Budžetska inspekcija nije nadležna, predmet prosleđen Ministarstvu rada
Kostić se obratio i Ministarstvu finansija, odnosno Sektoru za budžetsku inspekciju, zahtevajući proveru novčanih sredstava koja su isplaćivana po osnovu prava na tuđu negu i pomoć od strane Centra za socijalni rad u Leskovcu.
U odgovoru od 20. oktobra 2026. godine, koji je potpisao državni sekretar Saša Stevanović, navedeno je da budžetska inspekcija nije nadležna da postupa po njegovom zahtevu.
Ministarstvo je obrazložilo da budžetska inspekcija kontroliše zakonitost korišćenja javnih sredstava, ali da je za pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava iz socijalne zaštite nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Zbog toga je Kostićev zahtev prosleđen tom ministarstvu, odnosno Sektoru za socijalnu zaštitu, radi upoznavanja i eventualnog preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.
Otvorena pitanja na koja institucije treba da odgovore
Dokumentacija koju je Kostić dostavio otvara nekoliko važnih pitanja o načinu vođenja evidencija i ostvarivanju prava korisnika socijalne zaštite u Leskovcu.
Pre svega, potrebno je razjasniti na osnovu čega je u dokumentu PIO fonda iz 2007. godine navedeno da je Aleksandar Kostić zaposlen u Centru za socijalni rad, ukoliko je tačno da nikada nije bio u radnom odnosu u toj ustanovi.
Takođe, ostaje pitanje zbog čega je u dokumentaciji iz 2014. godine naveden kao korisnik tuđe nege i pomoći od 2007. godine, ukoliko je, kako tvrdi njegov otac, ostvarivao pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Važno je utvrditi i da li su eventualne greške u evidencijama uticale na donošenje rešenja o socijalnim pravima, kao i da li je porodica zbog toga pretrpela materijalnu štetu.
Redakcija će se obratiti Centru za socijalni rad u Leskovcu i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa pitanjima o navodima iz dokumentacije, osnovu za evidentiranje Aleksandra Kostića i eventualnim nepravilnostima u ostvarivanju njegovih prava.
