Učenica iz Vranja izbačena iz školske predstave jer se poljubila sa devojkom

Мlade Lgbt+ osobe iz Vranja nerado se sećaju osnovne i srednje škole u kojoj su gotovo svakodnevno bili meta verbalnih, ali i fizičkih napada, a profesori od kojih su očekivali da ih zaštite uglavnom su nasilje ignorisali i na taj način mu dali legitimitet, postajući nemi saučesnici u vršenju nasilja i diskriminacije prema Lgbt+ učenicima.

Većina nastavnika u Vranju smatra homoseksualnost bolešću, prenosi Noizz, a neki od njih da može da se leči i da se adekvatnim obrazovnim programom može sprečiti, pokazalo je nedavno istraživanje „Stavovi nastavnika iz Vranja prema Lgbt+ mladima“, koje je sprovela Krovna Organizacija Mladih Srbije.

Barem dva do tri učenika u svakom odeljenju mogu biti Lgbt+ osobe. Zbog toga je veoma važno da se nastavnici informišu o problemima sa kojima se Lgbt+ učenici suočavaju, tvrdi master pedagoškinja Gordana Trajković i jedna od autorki gore pomenutog istraživanja.

Ovaj tekst je deo većeg teksta „Vranje i Strumica: Profesori nemi saučesnici u nasilju nad Lgbt+ učenicima” čiji su autori Dejana Cvetković (Srbija), Darko Miloševski (Severna Makedonija), Vukašin Živković (Srbija). Priče su nastale u okviru „Media For All” programa koji finansira vlada Velike Britanije, a koji je preneo Zoomer.

U ovom tekstu smatra se da ukoliko nastavnici plasiraju stavove zasnovane na homofobiji ili transfobiji dovode do usvajanja istih stavova i razvijanja predrasuda kod učenika.

“Profesija nastavnika zahteva konstanto unapređivanje i usavršavanje znanja i veština. Određene teme, uključujući i seksualnu orijentaciju i rodni identitet, još uvek su tabu tema u društvu i školskom sistemu. Iz neznanja dolaze predrasude, a iz predrasuda mogu doći razni oblici diskriminacije, pa čak i verbalno, psihičko i fizičko nasilje. Obrazovanjem, dodatnim učenjem i usavršavanjem mogu se pobediti predrasude, ali i razumeti i uvažavati međusobne razlike”, tvrdi Trajković.

Posledica diskriminacije i nasilja prema Lgbt+ učenicima može dovesti do stvaranja internalizovane homofobije jer se deca od najranijeg uzrasta uče da je jedino heteroseksualnost normalna, objašnjava Trajković.

Lgbt+ osobe iz Vranja u strahu da prijave nasilje

U Osnovnom sudu u Vranju nema krivičnih postupaka koji se vode za dela koja su izvršena zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta žrtve u poslednjih pet godina. Ni u izveštajima Poverenika za rodnu ravnopravnost nije bilo prijava diskriminacije, a iz organizacije „Da se zna” koja već pet godina beleži incidente motivisane homofobijom i transfobijom a koja je i registrovani pružalac besplatne pravne pomoći, nema nijedne prijave iz Vranja, iako se sa nasiljem i diskriminacijom Lgbt+ osobe u Vranju gotovo svakodnevno suočavaju.

Trajković objašnjava da Lgbt+ osobe ne prijavljuju nasilje zbog nepoverenja u institucije, straha da će biti ismevani i da će se nasilje dodatno pojačati, kao i zbog straha od autovanja.

“Mediji ne izveštavaju dovoljno o ovakvim slučajevima, nema dovoljno vesti o izrečenim kaznama”, kaže Trajković.

Izbačena sa školske predstave koju je režirala jer se poljubila sa devojkom

Darija je bivša učenica srednje medicinske škole iz Vranja i imala je slično iskustvo. Tvrdi da se generalno Lgbt+ učenici i učenice ne osećaju bezbedno u školama i da su često žrtve vršnjačkog nasilja.

“Nemaju kome da se obrate, a i kada se obrate, a govorim iz ličnog iskustva nastavnici ih potpuno zanemare. Time se gubi potpuno poverenje, gubi se i zaštita koju imaju”, kaže ona.

U srednjoj medicinskoj školi su na času psihologije imali lekciju o tome da je homoseksualnost „devijacija”.

“Ako se dobro sećam, to je bila druga ili treća godina srednje, a ta knjiga iz koje smo učili, mislim da se i danas koristi. Kad sam rekla da to ne želim da učim, jer je netačno, profesorka mi je rekla da „moram to da učim i da nisam sigurno pametnija od uređivača jedne knjige”. Rekla sam joj da nas bukvalno uče diskriminaciji jedne zajednice, među kojima postoje ljudi i u ovom odeljenju”, navodi Darija.

Trajković objašnjava da je problem i to što se i dalje u školama uči po starom nastavnom programu, iako je i Svetska zdravstvena organizacija uklonila homoseksualnost sa liste Međunarodne klasifikacije bolesti još pre 30 godina.

Darija se seća diskriminacije koju je doživela u srednjoj školi kada su je vršnjaci isključili iz sopstvene predstave, jer su smatrali da je „bolesna”.

“Meni se desilo da sam pisala i režirala predstavu za svoju srednju školu koja je osvojila drugo mesto na takmičenju i kada sam jednom otišla na probu učenici trećeg i četvrtog razreda su mi rekli da sam izbačena, i da ja kao „bolesna osoba” nemam više šta tu da tražim. Ispostavilo se da su videli kako se ljubim sa devojkom i to je njima bilo neprihvatljivo”, kaže ona.

Darija je pokušala da prijavi nasilje profesorki, ali ju je nezainteresovana da reši problem uputila na direktorku škole.

“Ona je meni rekla da se ne brinem i da ćemo srediti to, a da su se oni sigurno šalili, na šta sam ja odgovorila da to što nekoga diskriminišete ne može da bude „šala” i što nekoga vređate, jer naravno da su tu bile i uvrede. Ona mi je tada odgovorila da samo zaboravim”, priseća se Darija.

Odlučila je da ne diže „galamu oko toga” da ne bi stvarala dodatne probleme i time sebe još više ugrozila.

“Tada moji roditelji nisu znali. Eto, to je i razlog zbog čega ne postoji nijedna prijava u tužilaštvu, niti bilo šta”, kaže Darija.

Smatra da je neophodno da škola počne da preduzima konkretne korake povodom prijave nasilja i diskriminacije.

“Tako da, za početak treba da postoje osobe koje rade svoj posao kada i prijavite nasilje, da se zaista nešto uradi povodom toga. Džaba ću ja da prijavim nešto, kada se ništa neće desiti. I onda time i svim ostalim žrtvama i potencijalnim žrtvama šaljete poruku da je bolje da ćute i trpe, nego da prijave”, kaže ona.

U septembru je održana radionica „Senzibilizacija nastavnika i stručnih saradnika za rad sa Lgbt+ učenicima” u biblioteci „Bora Stanković” u Vranju, a u okviru projekta „Srušimo četiri zida”. Predavanje je održala pedagoškinja Gordana Trajković i psihološkinja Aleksandra Ilić, a dvadesetak nastavnika, škloskih pedagoga i psihologa imalo je priliku da se upozna sa terminima i pozitivnim primerima o tome kako da se preventira nasilje i suzbije homofobija u školama i pruži podrška Lgbt+ učenicima.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!