U Srbiji su, prema poslednjim zvaničnim podacima za mart, hrana i bezalkoholna pića poskupela 15,7 odsto. U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da minimalna zarada više nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu, pošto je ona u januaru bila blizu 42.000 dinara.
Ta sindikalna organizacija, takođe, smatra da bi zbog poskupljenja cena hrane i ostalih troškova visinu minimalca ponovo trebalo utvrđivati dva puta godišnje.
U SSSS kažu za Tanjug da pripremaju i „sindikalnu potrošačku korpu“ koja podrazumeva da je za ishranu tročlane porodice u Srbiji mesečno neophodno oko 50.000 dinara.
U svetu se poslednjih meseci beleže rekordna poskupljenja hrane, a prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) hrana je u martu ove u odnosu na mart prošle godine bila skuplja za 33,6 odsto.
Podaci za Srbiju su nešto bolji od ovih globalnih jer, kako je objavio Republički zavod za statistiku, hrana i bezalkoholna pića kod nas su u istom periodu poskupela za 15,7 odsto.
Pri tom, najviše je poskupelo povrće i to za 30,6 odsto, kafa i čaj za 23 procenta, masti i ulja za 20,8 odsto, meso za 17,3 procenata.
Poskupljenja su se naravno odrazila i na potrošačku korpu i iznos neophodan za hranu.
Tako je prema računici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u martu prošle godine iznos za hranu u minimalnoj korpi za tročlanu porodicu bio 16.860 dinara, a za januar ove godine, za koji je poslednji objavljena ova računica, iznos za hranu je porastao na 19.198 dinara, dakle za 2.338 dinara.
U SSSS ističu da kretanja cena poslednjih meseci prošle i prvih meseci ove godine, pokazuju koliko su bili na mestu njihovi predlozi da minimalna zarada za ovu godinu bude veća od 40.000 dinara.
Jer, kaže za Tanjug potpredsednik SSSS Duško Vuković, minimalna zarada nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu, a povećanje minimalca za ovu godinu od oko devet odsto (koji sada iznosi 35.000 dinara) poništila su poskupljenja, pre svega, hrane.
„Zvanični podaci kažu da je minimalna potrošačka korpa u januaru 2022. dostigla blizu 42.000 dinara. Tada je isplaćivana nova minimalna zarada, za 2021. od 201 dinar po radnom satu, pa su zaposleni koji primaju minimalac dobili po oko 33.000, što znači da je zaostatak u odnosu na minimalnu korpu iznosio skoro 9.000 dinara“, kaže Vuković.
POVEZANO:
Prosečna plata kod privatnika u Leskovcu 33.393 dinara, u javnom sektoru preko 70 hiljada.
On ističe da minimalna korpa podrazumeva i minimum namirnica, koji je u nekim svojim delovima, prema njegovoj oceni, teško prihvatljiv i objašnjiv.
„Korpom je, na primer, predviđeno da tročlana porodica može mesečno potrošiti 200 grama limuna, što iznosi dva grama po osobi dnevno. Tesko je razumeti i kako je porodici dovoljno 500 grama oslića mesečno, jer bi ona po toj računici samo jednog dana u mesecu mogla na meniju imati ribu i to samo oslića“, ukazuje Vuković.
Navodi da sindikalna potrošačka korpa koju priprema Savez samostalnih sindikata podrazumeva da je za ishranu tročlane porodice u Srbiji mesečno neophodno oko 50.000 dinara.
Prema njegovim rečima, bilo bi logično da se zbog poskupljenja cena hrane ali i ostalih troškova, vrati ranija praksa, kada je minimalna zarada utvrđivana dva puta godišnje i važila šest meseci ili da se minimalac utvrđuje ne u septembru nego na samom kraju godine, kada su već poznati svi neophodni podaci, o cenama pre svega.
„Sadašnju minimalnu cenu rada smo utvrdili u septembru 2021. a neko će iznos određen tada primiti u decembru 2022. godine, kada, ako se nastave sadašnja poskupljenja, potrošačka korpa može da ode i na 45.000 dinara“, kaže Duško Vuković.
Zato bi, smatraju u SSSS, socijalni partneri, Vlada Srbije, sindikati i poslodavci trebalo zajedno da nađu rešenje kako da se nadomesti porast cena hrane i ostalih troškova života.
Minimalna potrošačka korpa podrazumeva osnovne životne namirnice kao što su hleb i peciva, povrće i voće, sveže i prerađeno meso i suhomesnati proizvodi, riba, mleko i mlečni proizvodi, jaja, šećer, kuhinjska so, kafa, voćni sok, sirće…
Ako stepropustili...
Potrošačka korpa je totalno nebitna. Bitno da ljudi mogu da putuju pnovim autoputevima, da se leče po bolnicama i da rade po firmama gde će za desetak godina da postanu invalidi. Znači sve je ubrzano: radiš u firmama gde sa zarađenim ne možeš porodicu da formiraš,a kamoli da je izdržavaš,ta firma te dovede do mentalne i fizičke invalidnosti,i onda te najbrže moguću transportuju novim autoputem u novu bolnicu!
Zato je potrošačka korpa nebitna..a sada sa ovim poskupljenjima dostizanje plata do potrošačke korpe je nemoguće.
Naj žalije mi je, kada ispod ovakvog članka pročitam komentare tipa:Glasali ste za Vučića,tako vam i treba. Pa nismo SVI glasali za Vučića. I šta sa nama??? Zar svima vama nije jasno, da se naj lakše manipuliše naj siromašnijim staležom,preplašenim po pitanju gole egzistencije,u večitom strahu da će ostati i bez minimalca za koji mukotrpno rade u stranim firmama bez jasnog Kolektivnog Ugovora i bez poštovanja Zakona o radu. Šta vam još uvek nije jasno??? Da većina glasa onako kako želi??? Ne,glasa po obrascu: „Da ne ostanem i bez golog hleba na stolu“,nažalost.
Kako moze da vlast prijavi inflaciju od 8,8% a rast potrosacke korpe je 15,5%…kada se inflacija meri po potrosackoj korpi plus energenti….Ko je lud ovde a ko zbunjen