Više od trećine stanovništva Srbije veoma teško ili teško sastavlja kraj sa krajem, odnosno živi praktično od plate do plate, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, dok Inicijativa A 11 upozorava da se istovremeno društvene nejednakosti produbljuju, a siromaštvo sve više koristi kao instrument političke manipulacije.
Povodom 9. avgusta, Svetskog dana siromašnih, ova organizacija ocenjuje da se problem siromaštva u Srbiji ne rešava sistemski, već da se građanima u teškoj materijalnoj situaciji nude kratkoročne mere, jednokratna davanja i povremena obećanja.
„Pozni letnji periodi u Srbiji rezervisani su za najave različitih mera neodržive, kratkoročne i neodgovorne socijalne politike koja se oslanja na jednokratna davanja i poneko obećanje“, navodi A 11.
Kako ocenjuju, takva politika ima i političku funkciju.
„Tako je i ove godine, kad donosioci odluka najavama kupuju poverenje siromašnih i održavaju ih u konstantnom stanju straha i ugroženosti, što kao posledicu ima normalizaciju siromaštva“, ističe ova organizacija.
Medijalna plata niža od troškova života
A 11 ukazuje na raskorak između zarada i realnih troškova života.
Prema podacima koje navodi ova organizacija, medijalna neto zarada u Srbiji iznosi 93.277 dinara, dok je za podmirivanje ukupnih mesečnih troškova jednog domaćinstva potrebno skoro 110.000 dinara.
U taj iznos ulaze troškovi hrane i pića, odeće, komunalija i drugih potreba domaćinstva, transporta i drugih svakodnevnih izdataka.
Drugim rečima, podaci koje iznosi A 11 ukazuju na problem sa kojim se suočava veliki broj građana – čak i kada imaju zaposlenje i redovna primanja, zarada često nije dovoljna da pokrije sve troškove života.
Dodatni pokazatelj životnog standarda predstavlja mogućnost domaćinstava da podnesu neplanirane izdatke.
Prema navodima A 11, trećina domaćinstava u Srbiji ne može da priušti kraći odmor van kuće, dok isti procenat nije u mogućnosti da podmiri neočekivani kućni trošak.
„To ukazuje na izuzetno nizak životni standard“, ocenjuje A 11.
Stanovanje sve veći teret za građane
Poseban problem predstavlja stanovanje.
A 11 navodi da svega 5,7 odsto domaćinstava tvrdi da nema problem da podmiri troškove stanovanja, što ova organizacija tumači kao pokazatelj da je stanovanje u Srbiji faktički nepriuštivo prosečnoj osobi.
Problem je, kako navode, još izraženiji među najranjivijim kategorijama stanovništva.
„Situacija je daleko gora u ranjivim grupama, pa je samo na ulicama Beograda nekoliko hiljada osoba u situaciji beskućništva, dok oni malobrojni koji žive u socijalnim stanovima ne mogu da priušte život ni u takozvanim povlašćenim uslovima“, navodi A 11.
Organizacija istovremeno ocenjuje da postojeće mere socijalne politike nisu dovoljne da ljude izvuku iz siromaštva.
Prema podacima koje iznosi A 11, u Srbiji ima oko 150.000 korisnika i korisnica novčane socijalne pomoći, dok pomoć po pojedincu iznosi 12.536 dinara.
„Novčana socijalna pomoć, koja u iznosu od svega 12.536 dinara po pojedincu nikako ne uspeva da olakša izlazak iz siromaštva – naprotiv“, navodi se u saopštenju.
A 11: Više od 61.000 ljudi ostalo bez socijalne pomoći
Posebnu kritiku A 11 upućuje na način funkcionisanja sistema socijalne zaštite i posledice primene Zakona o socijalnoj karti.
Kako navode, ograničenja u pristupu uslugama socijalne zaštite „aktivno isključuju najranjivije iz sistema“, a kao jedan od pokazatelja navode podatak da je više od 61.000 najsiromašnijih ostalo bez socijalne pomoći samo zbog primene Socijalne karte.
„Više od 61.000 najsiromašnijih lišeno je socijalne pomoći samo zbog primene Socijalne karte, uz kontinuirano slabljenje podrške socijalnim radnicama i radnicima“, ističe A 11.
Ova organizacija na osnovu toga zaključuje da Srbija ne može biti ocenjena kao država socijalne pravde, posebno imajući u vidu položaj građana sa najnižim prihodima i drugih ranjivih grupa.
„Negiranje siromaštva i njegova zloupotreba“
A 11 ocenjuje da ključni problem nije samo visina pojedinačnih socijalnih davanja, već izostanak dugoročne i strateški osmišljene politike za smanjenje siromaštva.
„Uz nedostatak konkretnih strateških odluka i politika u cilju smanjenja siromaštva, može se zaključiti da trenutnu državnu politiku karakteriše ništa drugo do negiranje siromaštva i njegova zloupotreba“, navodi ova organizacija.
Prema njihovoj oceni, jednokratna pomoć može kratkoročno ublažiti posledice siromaštva, ali ne može rešiti njegove uzroke – nesigurne prihode, visoke troškove života, nepriuštivo stanovanje i nedovoljnu dostupnost sistema socijalne zaštite.
„Na promenama ka boljem moramo zajednički da radimo, kao društvo, što zahteva vreme i energiju, ali rezultira društvom u kom se jednako brine o svima i niko nije zaboravljen“, zaključuje A 11 povodom Svetskog dana siromašnih.
