Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je pismo povodom poslednjih događaja i izvinjenje građanima Srbije što je dopisnike u niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije nazvao imbecilima.
“Mesecima traju protivustavne i protivzakonite blokade puteva, pruga i institucija Srbije. Mesecima sprovode obojenu revoluciju, a krijući se iza izmišljenih, suštinski nepostojećih zahteva, manjina maltretira, šikanira i sprovodi nasilje nad građanima Srbije, preuzimajući ingerencije i tužilaštva, i suda, i policije i moralnih pravednika kojima je dozvoljeno sve, a odgovornost i obaveze nemaju. Govore o Srbiji jednakih prava za sve, a danas samo oni imaju prava, stečena silom i ničim drugim, dok svi ostali koji ih ne slede, prolaze kroz najtežu torturu, od psihičke do fizičke. Pri tome, u skladu sa pravilima stranih zapadnih obaveštajnih agencija, oni su uvek žrtve, a njihove žrtve su, bahati napadači”, napisao je Vučić.
Kako je dodao, „baš kao 1945, svojim delovanjem gase i gaze institucije, protivustavni plenumi odlučuju o svemu, strah se uvukao u domove poštenih ljudi u Srbiji i samo smo čekali dan kada će povici i transparenti „na smrt“ da se pojave u javnosti“.
“I, pojavili su se. Oni koji demonstriraju i njihovi lideri predvođeni Draganom Đilasom neskriveno pozivaju na ubistvo predsednika Republike. Ranije bi to pakovali u oblande, više to ne rade. To je deo nove normalnosti u Srbiji. I zanimljivo, svi ćute. Tišina odjekuje, baš kao što rekoše RTS novinari iz Niša, samo se ovoga puta umilnim glasom nisu javili ni oni, ni njihove kolege. Da budemo načisto, kao predsednik Republike, bez obzira na torturu kroz koju svakodnevno prolazim, iako nenadležan, nemam pravo da bilo koga nazivam imbecilom i izvinjavam se građanima Srbije i novinarima pomenutog dopisništva RTS što sam to učinio”, dodao je on.
“Takođe, o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara mislim jednako loše i mislim da su sramota za svoju profesiju, tj. mislim da nisu novinari, već politički aktivisti”, dodao je on.
“Verujem da i u ovom mom izvinjenju ljudi vide razliku, ne samo u odgovornosti, već i poštovanju koje pokazujem prema drugačije mislećim ljudima. Verujem da ljudi vide razliku i u odnosu na one opozicione političare koji prete smrću, potpuno svesno i bez volje i želje za izvinjenjem, ali i razliku u odnosu na licemerni kolegijum RTS koji nije osudio fizičko ometanje i napad na ekipu RTS tokom protesta 1. februara u Novom Sadu, kao ni prethodno na Autokomandi. Uostalom, plenum je pobedio na RTS, a moj posao je da učinim sve da Zakon i moral pobede u Srbiji”, rekao je Vučić.
Poručio je da će „uvek imati dovoljno hrabrosti, makar ostao potpuno usamljen u svojoj borbi za Ustav, zakonitost, pravo i pravdu i nikada me neće uplašiti ni pretnjama smrću, ni obojenim revolucijama, niti bilo čim drugim“.
“Svih ovih godina požrtvovano i srčano borio sam se za Srbiju, zajedno sa narodom podizao je iz pepela i to mi niko ne može oduzeti. Ovima što prete, poručujem da nije život ono koliko si živeo, već kako si živeo i šta si učinio za svoju državu i narod, a oni koji se boje samo Boga strah za sopstveni život odavno ne osećaju. Pobediće Srbija! Živela Srbija”, zaključio je Vučić.
Ako stepropustili...
Ovi su opet Vaše reči predsedniče, citirano iz teksta:
„Takođe, o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara mislim jednako loše i mislim da su sramota za svoju profesiju“.
Opet javno kategorišete ljude na loše.
Tražimo novo izvinjenje.
Izvinjenje je trajalo par sekundi, taman dok se ne stigne do novog pasusa gde dotični nastavlja u svom dobro poznatom maniru. Ne da mu karakter da bar minut bude normalan.
Obicna gnjidaaa…🤮
Ово није извињење!!! Ово је још једно срамно вређање народа Србије
Narcistički poremećaj ličnosti (engl. Narcissistic Personality Disorder – NPD) predstavlja psihički poremećaj ličnosti u kome postoji dugoročno prisutno ponašanje koje karakterišu osećaj samovažnosti (grandioznost), duboka potreba za pažnjom i divljenjem, preterana samouverenost i nedostatak razumevanja za osećaje drugih (empatije), bahatost, samodopadnost i nedostatak empatije, preosetljivost, uživljavanje u ulogu žrtve i izbegavanje suočavanja s drugim ljudima.
Simptomi:
-Uverenje u iluzije o vlastitoj grandioznosti uz očekivanje da će ih okolina uvažiti, bez adekvatnog razloga
-Fiksiranost na fantazije o moći, privlačnosti, inteligenciji, lepoti ili ljubavi
-Iluzije o vlastitoj superiornosti, jedinstvenosti, posebnosti i višem socijalnom statusu od drugih
-Očekivanje konstantnih pohvala
-Osećaj da poseduju pravo na poseban tretman ili tretman prema njihovim željama, uz poslušnost okoline bez propitkivanja
-Iskorišćavanje i manipulacija okoline u svrhe ostvarivanja ličnih ciljeva
-Nedostatak empatije za osećaje, želje i potrebe drugih ljudi
-Česta zavist prema drugima i uverenost da su drugi zavidni na njih
-Pompezno i arogantno držanje; aktivno uspostavljanje kontrole i moći nad drugima
-Slabo samopouzdanje, nemogućnost podnošenja kritike, i potreba za omalovažavanjem drugih kako bi potvrdili vlastitu superiornost.