Pošta Srbije prodaje deo svojih nekretnina širom Srbije, a u drugom krugu ponude će se naći i objekat nekadašnje Glavne pošte u Leskovcu. I pre zvaničnog oglasa, vođeni su razgovori sa jednom klinikom, ali su „zapeli“ zbog visoke cene, saznaje Rešetka.
Na spisku nepokretnosti koje se prodaju, a o tome smo nedavno pisali, su odmarališta, hoteli, stanovi i poslovni prostori širom Srbije, ali ne i u Leskovcu. Kako nezvanično saznajemo, u sledećem oglasu predmet otuđenja biće i zgrada Stare glavne pošte.
“ Zbog toga se u dotrajalu i od vremena pregaženu unutrašnjost ništa ne ulaže, a toliki objekat je potpuno nerentabilan. Struja, voda i ostale komunalije su previsoke, a održavanje neisplativo„, kaže naš izvor.
Iako zvanično još nije oglašena prodaja, pregovori sa klinikom „DCM“ već su vođeni, ali je za potencijalnog kupca cena bila previsoka, pa do dogovora nije došlo.
Cena je, kaže naš sagovornik, i zaista bila visoka, a da li će nekakav kompromis sa leskovačkom klinikom biti postignut, ili će novi vlasnik postati neko drugi, u ovom momentu je teško prognozirati.
Iako se radi o vremešnom objektu, koji, tvrdi naš sagovornik, nije građen po standardima, što bi mogao da bude ozbiljan građevinski izazov prilikom rekonstrukcije, zgrada se nalazi na odličnoj lokaciji, što je, osim kvadrature, sigurno uticalo na visinu cene.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
Браво прави потез ове бандитске власти распродати све по сто мањој цени да се уцари сто већи проценат план рада Шоић
Dok državno zdravstvo propada, privatno cveta. Slučajno….
Partizani, vratite se, vratile se „gazde“.
I taj je siroma radio u Englesku u neku gvoždjaru, čim oće ovoliku zgradurinu da kupi od ove jadne, bedne i propale firme!
Sad ce neka zgrada da nikne
Koja je cena da je kupim.
Možemo da se udružimo. Ja bih, najverovatnije, mogao da skupim za nekoliko nedelja, nadam se, preko 100.000 evra. I ti utrčiš sa 50.000, pa nam opština utrči sa 150.000 DINARA, pa bog da nas vidi. Možemo da otvorimo psihološko savetovalište za osuđenike na dugogodišnje robije, za Vučiċa, Meska i društvo mu, Malog its itd. Opet bi uvrstili tojagu u terapiju, al ne onog „izbeglog“ doktora za glavu, koji kao da ne zna da od sebe ne može pobeċi, veċ pravu TOLJAGU, za bolju memoriju kod „bolesnika“.