U Skoplju, koje se izgubilo u traženju sopstvenog identiteta, radi jedinstvena četrdesetogodišnja Leskovčana Emina Nedelkovska koja pravi najukusniji turski kebab.
U srcu Severne Makedonije, u staromm gradu – na takozvanoj „Čaršiji“, u restoranu turske hrane “Merkez”, Emina je glavni kulinarski majsktor za čijim stolom se čeka u redu i traži mesto više jer je poznata po tome da pravi najvolje ćevape u Makedoniji.
“Čisto junjeće meso, malo brašna, peršuna i aleve parpike da da šmek specijalitetu, glavni su sastojci najboljih ćevapa na svetu. Moram da priznam, nije mi baš pravo kada kažu da su bolji od naših leskovačkih”, kaže za Rešetku ova kuvarica.
U Skoplje se iz Velikog Trnjana kraj Leskovca preselila pre deset godina, tu je osnovala i porodicu, ima dvoje dece, a ubrzo je stekla i glas najboljeg roštilj majstora u makedonskoj prestonici.
“Ne volim da pričam o tome i da se time hvalim, ali sam već čula slične komplimente. Ipak, najviše uživam u pripremi pasulja u tavi, kod nas poznatiji kao ‘gravče na tavče’, ali i u sudžuku”, dodaje ona za Rešetku.
Probali smo i jedno i drugo i treće jelo. I priznajemo, vredi svakog denara, a nije ni skupo.
Preporuka naših novinara je da ako posetite Skoplje, nikako ne preskočite restoran “Merkez”, koji je u bogatoj gurmanskoj ponudi, uglavnom turskih specijaliteta a najmanje domaće nacionalne kuhinje, sigurno utočište za najzahtevnije gurmane.
Ako stepropustili...
Marinkoviću, kako se to „Skoplje izgubilo u traženju sopstvenog identiteta“? Ĉija je to misao? Gospođe Emine ili tvoje? Ako misliš na onaj kič od silnih spomenika u centru, Skopljance će jednom, ako se opasulje, biti sramota zbog toga. Imam rodbinu u Skoplju koji o spomenicima isto misle, a i mnogi njijovi prijatelji. Ipak, naźalost, veċini se sviđa. Kao i spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu koji je pre svega neukusan, primereniji kraju XIX i početku XX veka, a danas je na ivici kiča i besmisleno monumentalan. Kao što je i naš sadašnji voźd uvredljivo glomazan i sav rasklimatan, u nasem kraju bi rekli “ iskvario dva čoveka“. Kakvi vladari, takvi i spomenici.