Ćero, uskoro ću umreti i vreme je da saznaš pravu istinu. Mi tebe jesmo usvojili, ali ne legalno, kupio sam te posle tvog rođenja za 30.000 maraka. Molim te, oprosti mi i nađi prave roditelje i sestru bliznakinju.
Ovim rečima, neposredno pred smrt, jedan Nišlija je zbog griže savesti odlučio da kaže istinu o događajima iz 1981. godine.
Kurir je došao do šokantne priče iz Niša i Aleksinca o razdvojenim bliznakinajma (njihovi identiteti su poznati redakciji) i njihovom kasnijem susretu. Prijatelj porodice ispričao je šta sve događalo u protekle gotovo četiri decenije.
“Ovih dana ponovo se pokrenula priča o nestalim bebama u Srbiji, a naročito me je pogodila priča nestalim dosijeima beba baš iz bolnice u Aleksincu. Rešio sam da vam ispričam potresnu priču o ljudima čije su se sudbine u međuvremenu isprepletale”, priča sagovornik Kurira.
“Moja prijateljica porodila se u Aleksincu 1981. Dobila je bliznakinje. Međutim, posle porođaja saopšteno joj je da jedna beba nije preživela, ali da je druga dobro. Rekli su joj: „Imate drugo dete, budite srećni, ono je preživelo.“ Godine su prolazile, ali majka kao da je predosećala da joj je druga ćerka ipak živa. Prve sumnje počele su da se javljaju kada su joj stizali pozivi za vakcinaciju za obe ćerke, kao i pozivi za školu. Sve vreme je objašnjavala da joj je drugo dete mrtvo”.
Kada je zatražila umrlicu, prema rečima sagovornika ovog lista, usledio šok.
“Umrlicu nisu mogli da pronađu, nije bilo dokaza da je druga ćerka umrla. Onda je ova porodica počela bitku za istinu”, kaže izvor.
Gotovo u isto vreme sudbina je umešala prste i u Nišu – sestra bliznakinja saznala je pravu istinu.
“Par iz Niša koji nije mogao da ima decu rekao je devojčici da je usvojena, ali nije znala da je ukradena. Osamdesetih godina prošlog veka bio je komplikovan proces usvajanja dece, a očigledno je da je postojao razrađen sistem krađe beba. Tako je i ovaj čovek, koji je inače iz ugledne porodice, rešio da kupi dete. Kako je kasnije priznao, pored 30.000 maraka, dao je i pečeno prase i litar rakije za čast”, priča izvor.
Godine su prolazile, a devojčica je danas uspešna poslovna žena koja živi u inostranstvu i u Nišu. Posle gotovo četiri decenije prava majka i sestre ponovo su bile zajedno.
“Bio je to emotivan i dirljiv susret. Ipak, ukradena ćerka smogla je snage da joj kaže: „Vi ste moja biološka majka, a ja vas ne doživljavam kao svoju majku. Moja mama je u Nišu i ona je me odgajala.“ Ipak, ostale su u kontaktu. Druga ćerka ima dvoje dece, pa im tetka dolazi na rođendane”, priča sagovornik.
On objašnjava da ova porodica slučaj nije prijavljivala Komisiji za nestale bebe, niti su hteli da je iznose u medije, ali da je pokrenuta istraga, koja je obustavljena jer su lekar koji je obavio porođaj, kao i ostali potencijalno osumnjičeni iz tog vremena u međuvremenu preminuli.
PROČITAJTE VIŠE:
Tajna čuvana godinama: U bolničkom krugu u Prokuplju krišom sahranjivali preminulu novorođenčad?
Radiša Pavlović, predsednik Vladine komisije za nestale bebe, kaže za Kurir da je ovaj slučaj samo potvrda da su u Srbiji otimane bebe.
“Došli smo ovih dana do saznanja da je baš u Aleksincu nestalo 29 dosijea o usvajanju beba u periodu od 1976. do 1985. godine. Šokantna su otkrića o falsifikatima o krađama beba i učestvovanju lokalnih moćnika u ovim otmicama. Jedno od otkrića je da i čovek (38) iz jednog sela kod Aleksinca ima čvrste dokaze da je jedna od otetih beba i da je prodat jednoj porodici iz okoline Aleksinca. Zato me i ne čudi još jedan slučaj iz ovog grada”, priča Pavlović, koji zbog pretnji ima policijsko obezbeđenje.
