Leskovčanin Gradimir Mitić, bivši osuđenik, bivši kriminalac i žestok momak sa beogradskih ulica, vratio se u svoj rodni grad s namerom da otpočne normalan život, gde je otvorio čak dve firme u kojima upošljava 5 radnika.
Ima nameru da zaposli još pet ali, kako navodi, ljudi ga i dalje gledaju s nepoverenjem zbog njegove prošlosti.
“Početkom prošle godine sam otvorio perionicu i firmu za čišćenje kuća, u februaru ove godine za drumski prevoz tereta. Vozimo robu za zemlje beneluksa, uglavnom: Francuska, Luksemburg, Nemačka… Imam pet kamiona trenutno i nedostaje mi još vozača, kao i radnika u perionici, ali, nažalost, zbog moje prošlosti, ljudi na mene gledaju nepoverljivo. A pitajte radnike koji rade za mene, kako im je na poslu i da li su imali bolji”, komentariše Gradimir, koga su novinari Rešetke zatekli na svom imanju u selu Pečenjevce, gde zajedno sa radnicima tovari robu pred put.
Zoran Simonović je sa Mitićem od prvog dana, kada je u februaru otvorio preduzeće za za drumski prevoz tereta.
“Gazda kaže da sam mu najbolji vozač, ali ja to ne znam. U svakom slučaju, jedan je od najkorektnijih sa kojima sam radio”, tvrdi ovaj čovek.
Inače, o Mitiću smo pisali u nekoliko navrata jer je pre dve godine pokrenuo Nevladinu organizaciju “Novi život” za zaštitu građana sa krivičnim dosijeom.
“Nakon odsluženja zatvorske kazne, bivši zatvorenici teško nalaze posao. Kriminalci odlaze na robiju da bi se socijalizovali, a kada odsluže svoje nailaze na novu vrstu robije jer niko ne želi da ih zaposli. Ispada da ostaje samo da se ponovo bavi kriminalom kako bih barem pokušao da preživi”, kaže za Rešetku Gradimir.
Jer svi su prošli isto što i on– izašli iz zatvora, hteli da započnu normalan život, da se zaposle, i naišli na zatvorena vrata.
“Ja sam konkurisao u Juri i Aptivu u Leskovcu, u mlekari, bio sam iskren, nikada nisam krio da sam u svojoj prošlosti imao problema sa zakonom, i automatski su mi vrata bila zatvorena. I šta mi je ostalo? Ništa! A imam suprugu i troje dece koje moram da prehranim. Da li treba ponovo da se vratim kriminalu i ulici?”, pita se, tvrdi, opravdano.
I dodaje da nema boljih radnika od bivših zatvorenika.
“To odgovorno tvrdim. Jer svi mi već prolazimo određene obuke I imamo svoje poslove u zatvoru. Mi tamo samo ne ležimo, kao što ljudi zamišljaju, već odrađujemo puno radno vreme. Sa druge strane, svaki gazda neće imati lojalnije radnika od bivšeg osuđenika jer takav čovek samo želi da se vrati u normalan život. Jedino što je potrebno je da mu se pruži šansa”, navodi Mitić.
Zbog toga što je datih prilika malo, bivši osuđenici se, tvrdi, vraćaju kriminalu ili odlaze “preko”.
“Moj prijatelj iz zatvora je otišao u Englesku i tamo vodi potpuno normalan život. Zapošljen je u preduzeću koje prima upravo i samo bivše zatvorenike. Na zapadu postoje čitave kompanije koje se uporavo bave resocijalizacijom takvih ljudi. Sa druge strane, naša država poslodavcima koji bi se možda i odlučili da zaposle povratnike iz zatvora ne daje nikakve podsticaje”, dodaje Mitić.
A često je, kaže, i licemerna.
“Iako se, recimo, na konkursima za državne činovnike zahteva besprekoran dosije, on nije neophodan za najviše predstavnike vlasti. Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da je za kandidaturu neophodno samo državljanstvo i punoletstvo. Eto, oni mogu da vode državu, a mi ne možemo ni da se zaposlimo”, komentariše Gradimir Mitić.