Građani Srbije u proseku su sve zaduženiji – kada se pogledaju statistički podaci Udruženja banaka s kraja prošle godine dolazi se do saznanja da svi bankama, u proseku, dugujemo oko 1.800 evra.
Kreditna zaduženost je nesumnjivo veća mereno milijardama dinara ili evra, međutim ne sme se smetnuti s uma da se taj podatak sada deli na manji broj stanovnika Srbije, piše Politika.
Građani su kod banaka pozajmili 1.426 milijardi dinara, odnosno oko 12 milijardi evra. Veća je zaduženost privrede i oni duguju 1.847 milijardi dinara, dok preduzetnici duguju 71 milijardu dinara.
Ukupno sve kategorije su zadužene oko 3.350 milijardi dinara, što je nešto više od 28 milijardi evra.
Prednosti niskih kamata koje su još postojale u prvoj polovini prošle godine vide se po rastu gotovinskih kredita. Njih je prošle godine odobreno više za čak 38,8 milijardi dinara, što je rast od nepunih 330 miliona evra. Zbog toga građani bankama sada po ovom osnovu duguju 664 milijarde dinara, a gotovinski krediti imaju međugodišnji rast od 6,2 odsto. U ukupnoj masi zajmova oni su dominantni i učestvuju sa 46,6 procenata.
Ni politika Narodne banke o skraćenju perioda otplate zajma na šest godina, što automatski povlači sa sobom i manju mogućnost zaduživanja u odnosu na zaradu, nije smanjila njihovo učešće u ukupnim zajmovima.
I stambeni krediti 2022. su imali veliki rast od čak 12,6 odsto. I ovde važi ranija konstatacija da su oni u većem delu prošle godine bili relativno povoljni. Trenutno je u otplati 152.000 stambenih zajmova, a prosečan iznos je 3,9 miliona dinara, što je oko 33.000 evra.
Kašnjenje u otplati ovih kredita je zanemarljivo 0,6 odsto. Podatak da je prosečni iznos stambenog zajma 33.000 evra, kao i onaj da kašnjenja gotovo i nema ukazuje da su građani vrlo oprezni kada se zadužuju za ovu namenu. Oprez je razumljiv, jer je reč o obavezi na 20 i neretko 30 godina.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže za Politiku da zaduženost još nije zabrinjavajuća, posebno ako se uporedi s onom kod Hrvata kod kojih iznosi oko 4.000 evra po stanovniku u proseku.
„Druga je stvar što u svetlu novih dešavanja u svetskoj ekonomiji i kod nas dug postaje rizičan. I može ozbiljno da optereti životni standard dužnika. Rastu kamatni rizik, valutni rizik. Nije bitno samo stanje duga, već i dinamika rasta. Sada se pojavljuju novi rizici kojih ranije nije bilo“, navodi Grubišić.
Evroindeksirani stambeni zajmovi su u novembru 2022. odobravani po kamatnoj stopi od 4,75 odsto, što je 2,2 procentna poena više u odnosu na kraj 2021, odnosno za 1,9 procentnih poena u poređenju s junom 2022, periodom neposredno pred početak zaoštravanja monetarnih uslova povećanjem referentne kamatne stope od Evropske centralne banke.
U odnosu na jun, tromesečni euribor je zaključno s novembrom povećan za 2,1 procentni poen, na 1,8 odsto, a šestomesečni za 2,2 procentna poena, na 2,3 odsto.
Smanjuje se neznatno broj kreditnih kartica i sada 957.000 korisnika ima gotovo 1,2 miliona kartica.
Iznos koji ovi dužnici koriste na kraju prošle godine u proseku je iznosio 31.000 dinara.
Nije tacno, ja ne dugujem apolutno nista banci. Nemam kredit, nemam cekove ni dozvoljeni minus. U banci najpostiji moguci paket i cao!
Odakle ti internet? Ti sigurno živiš u kolibi na nekoj udaljenoj planini međ međedima i vukovima.
I ja nemam ni tekuci ni kredit…zadnjih 50 godina…i ne dugujem nikom..usto nisam bot a ni ne motam kablove..