Na izjavu direktora leskovačkog „PWW-a“ Slavoljuba Nisića da radnici ovog preduzeća koji prazne kante za meće imaju platu od 48.000 dinara, dok vozači kamiona smećara 50, te da rade po smenama svaki drugi ili treći dan, usledila je na današnjoj konferenciji za novinare u ovom preduzeću konstatacija novnara jedne lokalne televizije kako bi svi trebalo da se manemo pisanja i „pređemo u đubrare“.
Sa njegovom opaskom složila se većina prisutnih kolega jer novinari u ovom gradu već godina unazad ne primaju više od zakonski propisanog minimalca.
„Činjenica je da je u lokalnim medijima mnogo malo opara, ma kako se to činilo ljudima sa strane. Takođe je činjenica da se 99 odsto medija finansira isključivo preko projekata koje za njihove potrebe raspisaju lokalne samouprave. Činjenica je i to da živimo u sredini sa najmanjim prosečnim ličnim dohodkom i gde ima malo para. Ovo je prostor gde se reklame ne prodaju i gde su mediji bukvalno dovedeni u pat poziciju da nemaju od čega da žive“, komentariše urednica leskovačkog portala Stav.Life Nataša Đorđević.
Sa njom se, reklo bi se, danas složio i prvi čovek Leskovca Goran Cvetanović koji se na trenutak dotakao teme projektnog finansiranja medija, te konstatovao da bi se svi bez njega ugasili.
„To vam garantujem. Niko ne bi preživeo od reklama“, kazao je Cvetanović.
Inače, ove godine će grad Leskovac za projektno (su)finansiranje medijskih kuća odvojiti 40 miliona dinara. Godinama ranije je bila praksa da najviše para dobijaju upravo oni mediji koji su bliski vladajućoj političkoj garnituri u gradu na Veternici.
BEZ DRUGOG IZBORA
Kako dodaje novinarka Nataša Đorđević, njene kolege nemaju veliki izbor, pa pristaju da rade za minimalac.
„Govorim o kolegama kojima je ovaj posao ušao pod kožu, koji su zaluđenici i ne rade bi ga da bi živeli od tog posla. Pored toga, leskovačke redakcije su uglavnom ’stare’ redakcije, kada pričamo o pravim novinarima. Svi mi imamo problem i da nađemo mlade ljude sa kojima bi radili. Koliko god smo željni toga da imamo neko ’dete’ koje bi učilo ovaj posao, mladi neće da rade za taj novac. A sve to nosi jedno drugo“, dodaje ona.
Veće zarade od većine novinara u Leskovcu imaju i takozvani „motači kablova“ po fabrikama, ali ponovo manje od „đubretara“. U pojedinim fabrikama koje drže strani investitori i kasne plate.
„Ne verujem da nešto veće zarade od radnika ’PWW-a“, i pored povećanja od 12 posto, primaju i obični činovnici u lokalnoj samoupravi. Moj jedini komentar na sve ovo je da je neverovatno na šta sve pristajemo i to sve zarad golog opstanka. Da postoji alternativa, niko od nas ili njih ne bi pristajao na takvu stvar. Svi ti ’motači kablova’ ne bi stajali po 12 sati za fabričkom trakom za nikakve pare da imaju alternativu. Tako da smo danas svi razumeli poruku našeg kolege koja je odjeknula iz mase. Ali, ipak, garantujem da niko od nas ne bi otišao da radi taj posao u ’PWW-u’, i to ne zbog toga što ga je sramota već zato što sam ubeđena da, barem po lokalnim sredinama, ovim poslom se bave zaljubljenici u naš posao“, zaključuje Đorđevićeva.
NOVINARSKA (NE)DELA
A ova polemika povela se u jeku „skandala“ koji se vodi na temu honorara i finansiranja emisija na javnom servisu.
Tim povodom oglasila se na društevnim mrežama dugogodišnja leskovačka novinarka i jedan od tvoraca „Drum Dum Festa“ Tanja Jovanović, čijim komentarom i zatvaramo ovaj tekst, uz prateći govor Ivana Ivanovića iz njegove emisije, koji je i podelila u svojoj objavi:
„Drage moje kolega van Beograda, novinari, voditelji, vlasnici, svi vi na ’lokalnim’ medijima… svaki put kad me odnekud neko podseti na cifre za honorare koje se spominju u beogradskim medijima, momentalno dobijem gastroezofagealni refluks. I da se odmah razumemo – ovo što pišem nije usmereno na ljude (kolege) koji rade svoj posao i dobijaju te honorare. I TREBA DA IH DOBIJAJU!!!
Refluks se pokreće na sistem koji smo sami dozvolili da se stvori i usisa nas. Sigurna sam da ogroman broj nas zna sva slova, ne samo naše azbuke, već i pokoji drugi alfabet. I skoro sasvim sigurna da niko od nas ne dobija minimalni honorar od 500 eura po emisiji. I, poprilično sigurna da samo mali broj dobija toliko za čitav mesec jurenja po kzn, pripremama informative i pride još ponekom emisijom, ako naiđe. I skoro sigurna da nijedna medijska kuća (bar u Jablaničkom okrugu) ne dobaci do milion evara (zbirno, od reklama i od projekata koji se finansiraju iz budžeta). I refluks me uporno pita ko je kriv? A ja nekako uporno znam (i time iznova sebi izazivam refluks) da smo mi sami krivi! Kao i za sve ostalo. Krivi smo mi jer smo (ih) pustili. A sad odo da popijem još jednu nolpazu! Jer drugo rešenje nemam još uvek! Bar ne kao pojedinac. Hvala na pažnji i prijatno“.
Ako stepropustili...
Samo da se zna, svi ti ’motači kablova’ ne stoje po 12 sati za fabričkom trakom, nego imaju 8-časovno radno vreme, odčekiraju se i pravac gde hoće, živela sloboda.
Ne moraju da jure da gledaju i slušaju svakojake.
Freedom…Rešetka, budi uvek to. A ovi ostali, pa nema za vas novinare, ima para za vaše gazde.
Vest o preplacenim zaposlenim u kucama sa nacionalnom frekvencijom finansiranom parama gradjana stigla je 5 dana nakon dogadjaja. Novinari, a i politicari, sigurno prate emisije Ivana Ivanovica. Sto je izostala reakcija. Pravovremenost, sta je to?
Dobro je da je snimak objavljem ovde za one koji ne prate ovu emisiju.
Znate sta. Svako bahato ponasanje trwba kritikovati. Sad shvatamo koliko toga ima oko nas. I koliko ne mora da dolazi uvek od strane vlasti. Novinari, autori emisija kroje javno mnjenje. Bas me zanima, kako je ovo Ivan skrojio. Toliko se bavi vlascu, da pojma nema sa koliko malim primanjima zivi narod. A to jeste bahato. Sta je ocekivao, podrsku gradjana koji vise placaju druge, dok sami dobijaju 100 puta manje?
Postovana natasa „Svi ti ’motači kablova“ da li se imalo stidite onoga sto ste rekli da li Vi znate koliko je taj posao naporan, za razliku od Vas oni tih osam sati tj sedam i po ne smeju da sednu. Izvoli ti stoji sedam i po sati. Kako Vas nije sramota da tako nesto kazete i da se uporedjujete da li znate da ti ljudi ustaju u 4 sata da bi stigli za prvu smenu, da li novinari radite trecu smenu, da li znate da oni polaze u 4 sata i da sede do dva i petnest da sacekaju polazak autobusa i da neki putuju po 45 mn do kuce.Skoro deset sati traje njihov dan.Uporedjujete Vas posao koji radite hemijskom olovkom,snimacem razgovora,telefonom i racunarom sa ljudima koji stvarno tesko rade i zaradjuju. Dok vi cekate novac od reklama,ad sensa, ili da Vam grad ili opstina da na osnovu nekih bezveznih i ispusenih projekata koji nicemu ne sluze sem da vi dobijete platu oni krvavo rade. Pa kad Vam je mala plata sto vi ne motate kablove bar se motaci uvek traze. Od Vas sam ocekivao malo pametniju izjavu ili bar malo umereniju. Da li znate koliko njih oboli na poslu u nekim pogonima u kojima rade sa hemikalijama a nemaju ni osnovnu zastitnu opremu nema ni maske ni rukavica. Malo se zapitajte sta ste izjavili.I da ti motaci imaju 50 000 do 60 000 platu ako mislite da imaju velike ne pogresili ste idu i bolesni na posao jer ako su na odredjeno javna tajna koju svo znaju i uzmu bolovanje sa poslom mogu da se pozdrave. I nisu motaci kablova vec operateri.Treba da Vas je sramota zbog ovakvog uporedjenja i vredjanja nekoliko hiljada ljudi a da nemate elementarno znanje o njihovom poslu i tezini tog posla
Dali bi i vi gospodo novinari bili „đubretari“ ili „motači kablova“ ljudi pošteno rade i zarađuju svoje plate.
Takve treba hvaliti a ne osuđivati.
Niko u tekstu nije osuđivao ili vređao radnike „PWW-a“, već naprotiv. Molimo vas da pažljivije pročitate ceo tekst.