Barem su takve bile reakcije oduševljene publike nakon sinoćnje premijere ove predstave u Narodnom pozorištu Leskovac koja je ovacijama pozdravila izvrstan glumački ansambal, ali i reditelja iz Makedonije Andreja Cvetanovskog.
Komad Aleksandra Galina „Audicija“, tužna je priča o ruskoj tranziciji, u kojoj se lako prepoznaje i svaki Srbin. Tačno to se desilo i sinoć u Leskovcu sa ovom tragikomičnom pričom, u kovitlanju dva oblika života, gde se jedan završio, a drugi nije počeo, i gde svi pokušavaju da definišu svoje živote.
Stari sistem vrednosti se potpuno raspao, a nove vrednosti nisu uspostavljene, tačnije suviše su divlja pravila i čitave generacije ljudi osećaju se suvišnima.
“Mi ovo i danas živimo”, šapat je iz publike koji se proneo salom tokom predstave.
Radnja „Audicije“ smeštena je u dobrih dva sata brilijantnog pozorišnog igranja.
Likove koje dolaze na scenu genijalni makedonski reditelj osmislio je tako da u koferima sa sobom donose svoje sudbine, ali nema kompletne eksplikacije njihovih života, jer je vrlo jasno predstavljeno, i izgledom i ponašanjem, kojoj društvenoj grupi pripadaju i šta je njihov pređašnji život bio.
Priča, iako ruska, vrlo je aktuelna, jer su glavni akteri sasvim obični ljudi, koje imamo priliku sresti u svakodnevnom životu.
Pronašla se publika i u originalnom tekstu po kome japanska produkcija dolazi u manje rusko naselje organizujući audiciju za žene, a sve to ne bi bilo tako zanimljivo da nije reč o trgovini belim robljem.
Ipak, vrlo odlučne u svojoj nameri, žene iz tog kraja bore se sa svim preprekama kako bi ostvarile svoje životne snove.
Radnju dodatno zakomplikuju muževi pomenutih žena, jer u nastaloj situaciji pokušavaju da dođu do njih i vrate ih kući, smatrajući da odlazak u Japan ili Singapur, koji se sve vreme pominje kao krajnja odstupnica, nije primeren situaciji i društvu u kojem žive.
Na početku se reditelj vrlo inteligentno igra sa strpljenjem publike puštajući šest glumica da svojim talentom zavedu prisutne u sali.
One koji redovno prate rad leskovačkih glumaca, prijatno je iznenadilo da vide potpuno karakterno drugačije izvedbe Suzane Grujić, Mine Cocić i Tanje Krčmarik.
“Spremala sam ovu ulogu potpuno školski jer sam mislila u startu da će uloga Tamare biti dodeljena meni, a Suzani Nine. Bilo je obratno. U svakom slučaju kroz stvaranje ove predstave trudili smo se da nanovo učimo i donesemo nešto novo”, kazala je nakon premijere novinaru Rešetke Mina Cocić.
I bila je u pravu. Ujednačen kvalitet igranja, sa podjednako dobrim izvedbama Maje Janković, Nataše Pejić i Petre Dimitrijević, odavno nije viđen na leskovačkim daskama koje život znače.
A pravu energetsku bombu u drugom delu predstave doneli su “muževi” i gluma Filipa Radivojevića koji je, po oceni prisutne publike, “bukvalno briljirao” sinoć.
Ništa manje pohvale dobio je i Sergej Svetozarev za vidno skromnu ali veoma simboličnu scenografiju koja je maštovito upotpunjavala sva rediteljska rešenja ovog komada savremenog ruskog pisca.
Posle “Doma Bernarde Albe”, takođe u režiji ovog makedonskog reditelja, “Audicija” je još jedan izvanredan dramski prikaz koji je bio prekopotreban ionako vrlo zahtevnoj leskovačkoj publici, koja je kućama prepuna utisaka otišla sa premijere.
Reprizu možete pogledati 26. septembra.
D.Marinković
