Dve od pet žena su bile žrtve seksualnog uznemiravanja na poslu, a „nežniji pol“ je i svakodnevno diskriminisan po mnogo osnova

U Posebnom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti se, piše Beta, navodi da su žene na radnom mestu najčešće uznemiravane od kolega na višim pozicijama, ali da one, zbog straha, stida i nepoverenja u institucije, to što im se događa, najčešće ne prijavljuju.

Upravo je oblast rada ta u kojoj se žene najčešće diskriminišu, a počinje već pri samom razgovoru za posao kada im se postavljaju pitanja lične prirode o bračnom statusu i planovima za rađanje. Neretko se, nakon saznanja o trudnoći, otpuštaju ili im se ugovori o radu ne produžavaju.

Rad i zapošljavanje su i oblast u kojoj se diskriminacija najčešće dešava, ali je itekako ima i u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, pred organima javne vlasti, u kulturi, sportu, medijima, navodi se u izveštaju.

Istraživanja su pokazala da je više od polovine žena u Srbiji bilo izloženo nekoj vrsti rodno zasnovanog nasilja u digitalnom prostoru, ali i da, u većini slučajeva, same sebe krive za to što im se desilo.

U Srbiji je i dalje na snazi patrijarhat, a u protekloj deceniji marginalizacija i diskriminacija žena ostaje jedan od najrasprostranjenijih njenih oblika. Iako je u politici, medijima i kulturi sve više žena, u praksi se i dalje suočavaju sa seksizmom, primitivizmom i vulgarnostima u javnoj sferi.

Zabrinjava položaj seoskih, starijih i žena sa invaliditetom, i ove grupe predstavljaju najugroženije delove društva.

Najteži oblik diskriminacije je rodno zasnovano nasilje, uključujući femicid, za koji još uvek nedostaje jedinstvena nacionalna baza podataka, a trebalo bi ga definisati i kao posebno krivično delo.

S. Stojiljković