Šta god ko danas o njemu mislio, Tito je bio jedan od najvećih državnika koje je svet dotle video. Iako se tada, kao i u vreme kome svedočimo, vodila politika interesa, predsednik Jugoslavije uživao je poštovanje svih: istoka, zapada i Trećeg sveta. Kad je umro, višednevni dani žalosti proglašeni su u čak 80 zemalja.
Žalili smo mi, Jugosloveni. Najveći broj iskreno, predosećajući da će se sa njim, završiti miran i spokojan život na koji smo navikli. I ne volim kad tu masovnu tugu upoređuju sa Severnom Korejom danas, u kojoj vlada kult ličnosti. Bila sam devojčica, još uvek neopterećena životom, a opet ne toliko mala da ne umem da sagledam svet oko sebe.
Sigurna sam da nisu svi živeli dobro u toj Jugoslaviji, pod Titom. Ali, većina jeste. Živelo se i sa jednom platom, gradile kuće, školovala deca, letovalo. To odavno nije moguće.
Zadužio nas je, kažu, a posle toga se, kao, nismo zaduživali. Jesmo, i više i po lošijim uslovima nego onda. Ali, neka to bude moje lično viđenje tog vremena, koje neko može osporiti.
Ono što ne može, jesu činjenice o Titovom liku i delu nakon 4. maja 1980.
Prvi i poslednji put u istoriji Ujedinjenih nacija, održana je sednica sa samo jednom tačkom dnevnog reda. Zastave na Bakingemskoj palati, Capitol Hilu, Kremlju, Jelisejskim poljima, Hofburgu i širom sveta, spuštene su na pola koplja.
Proglašeni su višednevni dani žalosti u više od 80 zemalja sveta.
Njegovoj sahrani prisustvobalo je 209 stranih delegacija iz 128 zemalja, 31 predsednik države, 4 kralja, 6 prinčeva, 22 premijera, 11 predsednika nacionalnih parlamenata.
Jer, Jugoslavija je tada bila svet.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
