Birao ne birao, radio ti svirao

Prođoše i ovija izbori. Beoše a ko da i nesu bili. Mislim ništa se neje promenilo u našu čaršiju, pa se pitujem što mi i imamo izbori kad se ništa ne menja. 

Dignu se golema, halabuka i buka pred izbori. Onija na vlast počeše da otvarav putovi, parčići od ulice, nužnici, semarfori i pešački prolazi, pališe se sijalice na mostovi k’o pred Novu godinu, liftovi nesu puštani da radiv jer nemaše ni jedna zgodna zgrada za toj. Ovde je malko zakazala pobratimska saradnja, al’ nema veze će budev izbori pa, nikad neje kasno da se napraviv i neki soliter.

Ne mož se spori, na lokalnu vlast mnogo su pomogli i onija od republičku vlast. Prvo otvaraše stadion dva tri put i kuj znaje dal je on još zvanično otvoren, jer neje toj zvanično uradija onaj nosilac na listu. Treba i da ga razumemo, on na grbinu nosi celu republičku listu i još 63 gradske liste  pa ispade super Šiva na kub, Šiva beše onaj Indijanac što imaše nekolko ruke, a ovaj naš 64  grbine, zato što Srbija ne sme da stane, al’ može da propada kolko gu volja. Ajd’ što se natovari s tolke liste nego mora da po celu Srbiju, bez KiM, iz helikopter da vrlja pare po narod. Nekom zapednuše 10 iljadarke nekom dvaes. Bolje u toj vaćanje, na vrljene pare, prođoše penzioneri s po 20 iljade. Ovo upućuje mladi da je najbolje da, s napunjene 18 godine, odma pređu u penzioneri, dok čekaju rabotu za motanje na kablovi. Mora da se prizna i da ona stranka što vodiv našu otadžbinu mnogo radi na njen opstaka i poštuje Aleksinu pesmu „Ostajte ovde“, al’  mladi ko mladi nikad ne slušav starejeg, nego si radiv kako misle, pa idu u inostranstvo da se zlopate za goleme plate i lepši život. Koje ćeš mlados’ ludos’.

Pošto se mladi ne interesujev za politiku, „kuj će gi đavol“. Tuj se onda pojavljuje opozicija. Opozicija doduše neje mogla da otvori ništa osim vrata od njine prostorije, pa se bacila na idenje od vrata do vrata sve u nadu da će se otvoriv neka i za nji. Al’ je narod, ovaj naš, voćka čudnovata, potkupi ga al’ ga ne promeni, veran osta on parama svojim. Odo’ ja s ovu pesmu u istoriju ko Gljivica Pačić, kad bi se lagali, pa je bolje da si nastavim pričanje za opoziciju. Opozicija je golem poštovalac na istorijske pouke i najviše poštuje izreku „Ne daj bože da se Srbi slože“, koja u njihovu preraetu verziju glasi „Daj bože da se Srbi glože“. U skladu sa ovom drugom izrekom su i prošli na ovija izbori. Tolko su se dobro složili da nesu mogli ni da se dogovore kakvo je vreme napolje. A narod vikaše, džabe,  da je krajnje vreme. Džabe se narod dra’ kad nemaše kuj da ga čuje.

Na kraj i rezultat na izbori, beše kako se i očekivalo, pa će se „krajnje vreme“ produži na još neko vreme, nadam se ne u beskonačno.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!