Informacija da firma “Chempro” iz Beograda želi da pravi fabriku iza leskovačkog RUL-a za preradu ambalaže koja se sastoji od opasnog otpada, i to na lokaciji na kojoj se nalazi rezervni bunar za vodu u Leskovcu, razbesnela je građane koji su juče putem društvenih mreža pozivali i na organizovanje protesta.
Ako je to tačnoo onda treba svi na ulice da izađemo! Za ovo se blokira i auto-put! Pa da vidimo da li će se graditi – bio je samo jedan od komentara šokiranih Leskovčana.
“Recimo, da se svim silama bore i lokalna vlast i opozicija u Leskovcu protiv izgradnje fabrike, i ministarstvo ipak da dozvolu za igradnju, to će pokazati da aktivizam i delanje kroz institucije ne vrede prebijene pare. Ako ipak, i uspemo da napravimo rezultat protestom, to će problem prebaciti dalje u neko Vranje, Prokuplje ili slično. I jedna zakrpljena rupa, otvoriće dve nove gladnima iz vlasti i njima bliskima. Deluje da je svaki otpor beznadežan. Kvar je sistemski, i tamo ga moramo i popraviti”, mišljenja je građanski aktivista Milan Đorđević.
Opozicionar Nenad Zdravković koji je juče otkrio ovu informaciju na sednici gradske skupštine se iskreno nada se probudila građanska svest i da neslaganje sa ovim projektom treba da pokažu svi, bez obzira na stranačku pripadnost.
“Svaki vid građanskog bunta imaće podršku naše odborničke grupe ‘Za Leskovac – Zajdeno’ jer mislim da je otvaranje jedne takve fabrike problem svih nas koji nadmašuje stranačke razlike i različita politička razmišljanja. Tom projektu se pristupilo očigledno tajno, iza očiju javnosti, takođe, bez adekvatne analize. Ono što je vrlo bitno, u svemu tome je bilo jasnog protivljenja lokalne samouprave. Ako građani budu organizovali proteste, mi ćemo im se priključiti i dati apsolutnu podršku u svojstvu građana, bez ikakvog pokušaja politizacije takve vrste skupa”, kaže za Rešetku Zdravković.
On dodaje da je jedino loše to što su lokalni vlastodršci znali za ovu nameru punih godinu dana i sve vreme ćutali o tome, umesto da upozore javnost.
“Ne ćuti se samo o tome. Ćuti se o par nekih projekata, a leskovačka lokalna samouprava nema dovoljno političke samostalnosti, snahe, a bogami ni samosvesnosti da se odupre nekim zahtevima koji im dođu iz centzrale iz Beograda. Tu upravo mislim na situaciju sa deponijom u Željkovcu i da mi još uvek dobijamo negiranje od strane lokalne samouprave da se tamo odlaže opasan otpad, a pri tome imamo izveštaj Uprave za ekologiju u kome jasno piše da se takva vrsta otpada mimo dozvole odlaže”, tvrdi Zdravković.
POVEZANO:
Procurila „tajna“ informacija o planu izgradnje fabrike za preradu opasnog otpada u Leskovcu – VIDEO
Kako smo juče pisali, čak 45 primedbi je konstatovano u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Postrojenja za tretman opasnog ambalažnog otpada u Leskovcu, ali to nije sprečilo Minsitarstvo za zaštitu životne sredine da na nju da i saglasnost.
Odluka je, uvidom u rešenje, doneta u aprilu mesecu ove godine, bez obrzira na negativno mišljenje leskovačkog “Vodovoda” i gradskog Odeljenja za zaštitu životne sredine.
“Apelujemo na Ministarstvo životne sredine da preispita podneti zahtev sagledavajući sve navedene rizike. JKP Vodovod je u obavezi da maksimalno zaštiti rezervno izvorište vode za grad, te da vodu kao javno dobro zaštiti od potencijalne gradnje Postrojenja za tretman opasnog ambalažnog otpadaa, imajući u vidu lokaciju na kojoj se planira izgradnja. Naglašavamo da svaki akcident na predmetnoj lokaciji predstavlja opasnost po životnu sredinu ugrožavajući bogato i kvalitetno podzemno izvorište vode za piće”, navodi se na kraju dopisa stručnjaka iz gradskog “Vodovoda” upućenom nadležnom ministrastvu.
Ova informacija se dobro skrivala od javnosti, a najverovatnije bi prošla nezapaženo da na opasnost nije upozorio Zdravković, što je priznao i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
“Jedino mogu da vas podržim u tome. To je tačno i nije ni bezazleno, ni malo. Radi se o otrovnim materijama. Borićemo se, ako želite i vi sa nama, ali budite sigurni da ćemo maksimalno dati podršku da Leskovac ne bude centar za otpad”, kazao je juče Cvetanović.
mogu motke