Talas studentskog nezadovoljstva, koji je tokom 1968. polako plavio svet, početkom juna stigao je i do Beograda. Demonstracija je bilo i u drugim gradovima ondašnje Jugoslavije, ali je centar zbivanja bila prestonica.
Studentski protest u Beogradu, trajao je svega nedelju dana, od 2. do 9. juna, a obeležili su ga masovnost, sukob sa policijom na Novom Beogradu i ogromna podrška intelektualaca: glumaca, književnka, profesora.
Zahtevi studenata pre više od pola veka, bili su: Smanjiti socijalne razlike, smanjiti nezaposlenost, demokratizacija i poboljšanje položaja univerziteta.
U okviru prvog zahteva, studenti su tražili doslednu raspodelu prema radu, energičnu akciju protiv bogaćenja na nesocijalistički način, da socijalna struktura studenata predstavlja odraz društvene strukture i da se ukinu sve privilegije kojih ima u društvu.
Četvrti zahtev odnosio se na poboljanje položaja univerziteta i studenata. Traženo je da studenti učestvuju u svim forumima gde se rešavaju problemi društva, a pre svega za pitanja koja se tiču njih. Zahtevana je potpuna i demokratska reizbornost nastavnog osoblja, osuđena je pojava klanova i monopola i zatražen slobodan upis studenata.
Prvobitnim, kasnije su dodata još dva zahteva: – da zbog prebijanja studenata budu smenjeni gradski, savezni i republički policijski šefovi, kao i da niko ne odgovara zbog učešća u protestima.
Drugačije vreme, drugačije društveno-političke prilike, drugačiji narativ, ali poruka gotovo ista: uređenije i pravednije društvo.
Da li je to bio njegov lični stav ili je izabrao kompromis, tek, Tito je rekao: Studenti su u pravu!
S.Stojiljković
Ako stepropustili...
Šta je sa haosom u Gimnaziji/Ekonomskoj?
Kurir objavio slike uništavanja i haosa koji su napravili učenici koji su okupirali školu. Zadivljen sam onim što nam naša “budućnost” nudi i sprema. pokazali su pravo lice, nimalo lepo kakvim se utrkujete da nam ga dočarate.