Koliko godina zaredom novinski izveštaji o stanju voćaka nakon prolećnih mrazeva nose slične naslove? Ako se proizvođači ne prilagode novim klimatskim uslovima, slična priča će nastaviti da se ponavlja, na sveopštu štetu, kažu stručnjaci.
Opet su kasnoprolećni mrazevi došli u vreme cvetanja pojedinih voćnih vrsta, pa su, u zavisnosti od faze, zasadi pretrpeli ozbiljne štete, koje se kreću od 20 pa do 100 posto, kaže savetodavac u PSSS-i Leskovac, Aleksandar Mitić.
“ Postradale su, u manjoj ili većoj meri i drvenaste i jagodičaste vočne vrste. U Jablaničkom okrugu se dominatno uzgajaju višnja i šljiva, a upravo one su pretrpele značajna oštećenja. Šljiva se prva otvorila, ali je i najosetljivija. Obilaskom terena, ali i u razgovoru sa voćarima, zaključujemo da su, u pojedinim zasadima oštećenja totalna. Na severnim padinama voćke su kasnije svetale, pa šanse za nekakav rod, ipak, postoje. Ono što, takođe, zabrinjava je da, u zasadima nismo čuli zujanje pčela, a ona je glavi oprašivač. Niske temperature i odsustvo pčela, faktori su koji direktno utiču na rod, o kome ćemo više moći da kažemo početkom maja“.
Kod višnje je, kaže Mitić, situacija neznatno bolja. Oštećenja se kreću od 30-70 procenata, opet u zavisnosti od faze cvetanja u kojoj su bile biljke:
“U nižim predelima, višnja se otvara tek sad i u dobrom je stanju. Izmrzavanja ima, li ne u velikoj meri. Pčela sada radi, pa, iako ne želim da prognoziram, očekujem da će bar polovina roda opstati. Nadam se da mrazeva više neće biti, ali znate, dok god je hladno u okruženju, a na našim planinama ima snega, postoji opasnost od niskih temperatura“.
Ove godine kruška je cvetala kao nikada do sada, pa bi, smatra Mitić, uprkos oštećenjima, mogli da se nadamo solidnom rodu.
“ Jabuka je, u momentu mrazeva, bila u različitim fazama cvetanja, u zavisnosti od položaja zasada i sorte, pa smo imali sliku od roze balona do potpuno otvorenog cveta. Tamo gde su temperature pale na 6,7 stepeni ispod nule, ne možemo se nadati ničem dobrom. Samo dunja nije cvetala, pa nije u bila u opasnosti, sve ostalo je manje ili više nastradalo“.
Kod malina i kupina imamo listanje izdanaka i promene na listovima, pa ih treba tretirati, ali će, bez obzira na oštećene vrhove, novi izdanci dati dobar rod:
“ Jagoda je pretrpela ozbiljna oštećenja i do 50 posto, ali je u bokorima i do 40 cvetova, pa se nadam da će bar polovina biti sačuvana. Voćarstvo je postalo najugroženija grana poljoprivrede, upravo zbog klimatskih promena, kojima se naši proizvođači nisu prilagodili. U poslednjih pet godina, obavezno se susretnemo sa niskim temperaturama u kasno proleće. Mere zaštite postoje i veliki broj je nedostupan našim voćarima. Zato se ovaj problem mora sistemski tretirati, a to znači uključivanje države sa posebnim subvencijama za kupovinu opreme za zaštitu od izmrzavanja“.
Kao i proteklih nekoliko godina, kajsiju iz domaćeg uzgoja teško da ćemo naći na pijacama, jer se radi o vrlo osetljivoj voćnoj vrsti koja prva procveta i najizloženija je niskim temperaturama.
S.Stojiljković
