Mоја оsеćanja prema Njemu su: hladan prezir i iskrena ravnodušnost. U napred znam, da kad god se obrati naciji, a to je najmanje triputa na dan, da sve što izgovori je prostačka laž, dečje fantaziranje, obično mrsomuđenje i palamuđenje – namenjeno Njegovim zaluđenim i zaslepljenim suklatama.
Nekada sam Ga rado slušao, u nedostatku Vesele večeri na radiju i, ne dolasku „Medrano“ cirkusa, sa klovnovima, na Zelenoj pijaci. Sada, ni to ne ide. Ne mogu. Pa, zašto uopšte mu pridajem bilo kakav značaj, pa još i pišem o Njemu. E, zašto?
Sinoć, u Utisku nedelje, jedan od priloga bilo je i Njegovo besmisleno ili besciljno lamentiranje nad Vidovdanom, kao najvećim? srpskim praznikom. Kada će mračne sile, u vidu: ustaša, hijena, stranih plaćenika,ološa, leština, nacista, fasista kako On u svojim tupoumnim izjavama naziva: mladost Srbije, studente i opoziciju, baš na taj dan, subota 28.juna ove godine, krenuti da ruše Beograd, prebijaju ćacije i neistomišljenike; kada će krenuti Srbin na Srbina i poteći srpska krv, a sve radi dolaska na vlast – putem ulice i, naravno To se bar zna, uz pomoć stranog faktora!
Ovakav bezobrazluk najniže vrste, Njegova drskost redovno je usmerena protiv mladosti ove zemlje, dodatni je razlog za zaprepašćenost. Pogotovu kada provladini tupoumni novinari prenesu u svojim toaletoidima Njegove reči, onda ajdamača, grešna mi duša, postane naša sudbina. (Magbet u očaju: „Život je bajka koju idiot priča, puna buke i besa, a ne znači ništa.“) Nego poštovani čitaoče, nije ovaj tekst posvećen Njegovom liku i delu. Ma, jok more!
Naši mitovi, bolje reći pseudomitologija, su srpski Usud, koji su u tolikoj meri oblikovali svest na desetine i desetine generacija, da su je, najblaže rečeno, deformisali. Kao prvo, mit oVidovdanu je nastao tek sredinom 19.veka, a SPC ga je unela u svoj kalendar na samom kraju 19. veka, odnosno tek 1892. godine. Najveći protivnik da Vidovdan bude uvršten u kalendar SPC bio je karlovački mitropolit Stratimirović, koji nije dozvolio da tamo neki Sveti Vid, katolički svetac sa Sicilije bude u pravoslavnom kalendaru; pogotovu što je znao, da je jedna od Kosovskih bitaka (prva, druga ili treća) kada su poginuli knez (ne car) Lazar i veliki vezir (ne sultan) Murat bila 15. juna, kada je u pravoslavnom kalendaru praznik Sveti prorok Amos. Mitropolit Stratimirović nije bio tužibaba Porfirije Perić. Jok, more! Mitropolit Stratimirović osniva gimnaziju u Sremskim Karlovcima, kada srpski narod dobija prvu gimnaziju u svojoj istoriji, Karlovačku bogosloviju, a 1810 osniva novosadsku gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj. Znam da znate na koju novosadsku gimnaziju mislim. Gimnaziju u koju nije uspeo da se upiše Miloš Vučević, nije položio prijemni ispit, doskorašnji predsednik srpske Vlade, a sada predsednik SNS. Kada nije mogao u Zmaj Jovinu Gimnaziju, završio je Gimnaziju “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu.Tek toliko, da se zna.
Znači, 15. juna 1389. nije bilo nikakvog Vidovdana, jer nije ni postojao, pa je takozvana „vidovdanska etika“ samo “laži,vere, laži”, odnosno svetiliski rečeno sviranje qwcu za male pare.
Zato, drage moje i dragi moji u subotu u Beograd. Nema izgovora: nismo mogli – možete; može i bez nas- ne može; biće opasno – neće; dokle više- dok treba; zbog koga –zbog nas i naših naslednika; imamo mnogo godina – pa, šta (1968. bio sam brucoš na Univerzitetu u Bg,; 9. marta 91. zreo čovek; 5. oktobra prosed; 15. marta ove god. sedokosi deda, ali sam uvek išao da pomognem mladosti Srbije); kako do Bg – zajedništvom, snalažljivošću! Ko nije onde gde treba i kada treba – promašio je život. Neka subota bude početak Njegovog kraja, a naša mala pobeda za pravdu, za slobodu. Da u subotu budemo na ulicama Bg. da se saberemo i bez nasilja – da Mu odsviramo kraj. Jer, NAZAD nema – nazad je On!!!
Lep dan i svako dobro. Ma, gde bili. I čuvajte se!
Dr Vjačeslav Nešić
Vidovdan se bliži. Vlast već zna šta će, pakuju bine, zovu sendviče i maštaju o “miru” bez izbora.
A studenti?
Oni hodaju. Bez dnevnica, bez bine, bez autobusa. Hodaju jer ih ne plaća niko, osim savesti.
Vlastodršci se trude da ih ne čuju. Kao da kad se zatvore u blindirane limuzine, narod nestane.
Ali kad blokada krene s Mostarske, biće jasno: ni Gazela ne može da spasi lažnu stabilnost.
Ovo nije o partijama. Ovo je o nama.
Ako deca imaju kičmu, valjda možemo i mi da imamo bar korak.
Vidimo se 28. juna. Na pravoj strani istorije.
Baš ste ga, Nešiću, sročili bez dlake na jeziku! Nema tu, čini mi se, mesta za izgovore – svaka rečenica jasno poručuje: „U subotu, Beograd, nema dileme!“ Posebno mi se sviđa to što ste ubacili svoja životna iskustva i godine – to daje težinu vašem pozivu i pokazuje da ovo nije hir, već nešto u šta istinski verujete. Svaka čast na energiji! Pozdrav, Nina
Odavno Mu vreme, da Mu se svira kraj!
Bravo, doktore! Dok On tri puta dnevno priziva ustaše iz fioke i strane agente iz zamrzivača, vi precizno secirate stvarnost bez anestezije.
Za Njega su studenti „leštinasti plaćenici“, a Vidovdan prilika za još jedan monolog o sopstvenoj veličini i tuđoj izdaji.
Za nas to je dan kad konačno više ne slušamo bajke (bar se nadam)
“Kad tiranin počne da se boji mladosti – znajte da mu se kraj približava.”
(nek’ slobodno ostane bez autora, iako svi znamo čija je to poruka)
Vidimo se, doktore da Mu u subotu sviramo kraj. Tiho, masovno, i bez pardona.
Jer Njegova istorija je fikcija a naša stvarnost više ne može da čeka.
Opet Većko sleteo u Rešetku i iznenadio me baš u vreme nekih „previranja“. Uvek sam radi čitao njegova „razmišljanja“ ali sada ipak čitam i unazad. Plašim se da li se to stare snage pregrupisavaju?
Ne seri