Igor Stojanović podneo ostavku na mesto predsednika KK „Zdravlje“

Kako je kazao, on, cela uprava kluba i uprava grada rade na pronalaženju novog predsednika.

“Na mesto predsednika usmeno sam podneo ostavku i najavio povlačenje ali ja, cela uprava kao i predstavnici Grada Leskovca zaduženi za sport, uveliko radimo na pronalaženju novog ambicioznog predsednika koji ce svojim doprinosom uspeti da se nosi sa zahtevima profesionalnog i savremenog nacina vođenja sportskog kolektiva”, navodi se između ostalog u njegovom saopštenju.

POVEZANO:

Ispali iz lige, a traže dodatni novac iz budžeta

KK Zdravlje „na samrti“?! Napustio ih trener, nadaju se pomoći grada i lokalnih privrednika

Ostatak prenosimo u celosti:

“Košarkaški klub Zdravlje se uspešno takmičio u prvom i najvišem rangu takmičenja Srbije, u KLS ligi poslednje 3 sezone. Za prethdnu sezonu ja kao Predsednik kluba sa upravom kluba obezbedili smo dodatna sponzorstva i sredstva u iznosu od oko 4 miliona dinara sto je 15% budžeta kluba ali na žalost ni to nije bilo dovoljno za opstanak.

Sadašnji upravni odbor preuzeo je klub nakon ispadanja iz druge u treću ligu (Prva Srpska liga) i ostavke Gorana Vukadinovića sa mesta predsednika kluba. Nakon samo jedne sezone u trećoj ligi ekspresno smo se vratili u drugu ligu i posle samo 2 sezone takmičenja u njoj obezbedili plasman u prvu Košarkašku ligu Srbije (KLS) i tu ostali pune 3 godine.To su rezultati i uspesi ove uprave sa predsednikom Igorom Stojanovićem. Ovo je jedan od najuspešnijih perioda leskovačke košarke u poslednjih 20 godina.

Kako izgledaju troškovi takmičenja pokušaćemo da objasnimo na jednostavnom primeru, koji će, siguran sam, svi dobronamerni ljubitelji košarke odlično razumeti.

Klubu je za takmičenje u jednoj sezoni neophodno:

15 igrača pod profesionalnim ugovorom overenim kod notara, 2 trenera, 1 menadžer kluba, 1 sekretar, 1 ekonom, 1 fizioterapeuta, 1 kondicioni trener, 1 trener za mladje kategorije i da ne nabrajam dalje…Sve u svemu najmanje 22 profesionalaca koji moraju da žive 12 meseci od svojih primanja ako se bave samo košarkom a to je neophodno na profesionalnom nivou.

Ako bi ti ljudi primali samo minimalnu propisanu zaradu države od 51.000,00 din sa porezom od 29.000,00 troskovi jednog zaposlenog iznose oko 80.000,00 dinara mesecno . Za 12 meseci je to skoro MILION DINARA godišnje za minimalnu platu jednog zaposlenog (jer ljudi moraju od te plate da žive cele godine).Pomnožite taj milion sa brojem profesionalaca (22 igraci, treneri …) i dobijete

22 miliona samo za minimalce za godinu dana.

Mi smo prve sezone u KLS od Grada dobili 19 miliona,(bez rebalansa za pocetak takmičenja u septembru tih 19 miliona dobili smo u februaru sledeće godine) druge godine (ne sezone) 24, a sada u februaru 29 miliona za ovu treću sezonu.

Klub plaća i troškove sudija oko 1 milion godišnje, kotizaciju takmičenja savezu od oko 500 000 godišnje, 13 putovanja autobusom preko 1,5-2 miliona godisnje, hranu na tim putovanjima, smestaj za igrače, karte i Fiba troskove registracije igrača, opremu, dresove, organizaciju 13 utakmica na svom terenu, obezbedjenje na utakmicama i još mnogo mnogo toga.

Negde sam pročitao komentar zašto spavaju na gostovanjima????? Pa da li je taj čovek koji to komentariše ikada uhvatio loptu na tzv. fizičko u školi? Putovati autobusom do Subotice, Zlatibora, Sombora, Novog sada,Užica ili Valjeva i izaći iz autobusa i igrati prvu ligu je bolje i ne otići jer nema šta da tražimo na toj utakmici… Mi smo jedini koji nisu spavali ako igramo u Beogradu ili Kragujevcu, iako i za to smatram da na ovom nivou nije normalno.

Da li smatrate da profesionalni sportisti i profesionalni treneri mogu da žive i da se profesionalno bave kratkotrajnom sportskom karijerom od minimalca koji je 50.000,00 dinara mesečno?

Tacno je da su neki igrači primali vise od tog minimalca ali ima igrača koji su primali i manje od minimalca na godisnjem nivou. Zato ovde pričamo o proseku.

Zlonamerni uvek govore da su isplate ugovora u ratama u stvari mesecne plate jer žele da stvore konfuziju u javnosti. Igrači primaju godišnje ugovore u 6-8 rata i to nisu mesecne plate. Oni tim ugovorima obezbedjuju sebi platu za celu godinu koja traje 12 meseci. Ne može se u sportu prespavati leto kada ne primaju naknade.

Mi kao klub sa ovim budžetom nismo za prvu ligu. I ovo što smo do sada radili bila je naučna fantastika. Igraćemo ligu koju možemo finansirati, gde neće biti profesionalizma. Druga liga je takođe zahtevna, pitanje je da li mi to shvatamo i kako shvatamo. Sportska javnost zaboravlja kako se do najviseg ranga stiglo, koliko smo samo pobeda ostvarili i da je klub preuzet iz Srpske lige, ali izgleda da se po starom dobrom običaju u Srbiji svi uspesi kratko pamte. Ne treba negativno komentarisati prvu sportsku neuspelu sezonu ali naravno da treba nesto menjati i za to smo u klubu otvoreni za saradnju i za konstruktivne predloge i kritike.

Profesionalna liga kakva je KLS zahteva profesionalne ugovore i oni imaju svoje rokove, obaveze i kazne za kašnjenje. Samo na poreze državi svake sezone ide preko 5 milona dinara. Za ulazak u najviši rang Košarkašku ligu Srbije KK Zdravlje nije dobio Rebalans budžeta grada kao sto ove godine dobija muška Odbojka ili kao sto je Rukomet dobio kada je ušao u prvu ligu. Znamo da sezone u sportu počinju u Septembru i za prelazak u viši rang takmicenja planovi i budžeti se moraju promeniti i nadoknaditi razlika, što tada nije učinjeno i taj vakum u poslovanju se vuče do danas. Dakle, početak prve sezone u u KLS ligi, najvišem košarkaškom rangu takmičenja zatekao nas je sa ispražnjenom kasom tako da do početka sledeće kalendarske godine odnosno do februara nismo imali dovoljno sredstva za takmicenje, a sezona u košarci se zavrsava sredinom Aprila. Tada smo imali sportski uspeh i obezbedili opstanak.Gde su tada bila pitanja dušebrižnika kako klub troši novac kojeg nema?

Košarka je posle fudbala ubedljivo najskuplji ali i najpopularniji sport u Srbiji i svake godine su ulaganja sve veća i veća na nivou cele države. Ove sezone je recimo Spartak iz Subotice u našoj ligi imao budžet od oko 200 miliona dinara i osvojio prvo mesto i ušao u ABA 1 ligu. Vojvodina je imala budžet od oko 180 miliona dinara ali njena sezona nije uspešna jer ni sa tolikim budzetom nisu ostvarili cilj i ulazak u ABA 1 ligu. U sportu nije uvek znak jednakosti izmedju uloženih para i pobeda ali kada su razlike negativno prevelike, pobede izostaju. Pojedini igrači tih klubova imali su godišnju platu kao ceo nas godišnji budžet. KK Zlatibor svake godine raspolaže budzetom od preko 70-80 miliona a verovatno i više. KK Joker našeg Nikole Jokića takodje. Timovi sa kojima smo se borili za opstanak imali su budžete od najmanje 50 miliona. Mi smo u prvoj sezoni KLS imali od grada 19 miliona u drugoj 24 miliona a tek ovog februara kada smo već skoro ispali iz lige dobili 29 miliona i tim novcem plaćali zaostala dugovanja i obaveze. Potpisani ugovori na pocetku sezone su obaveze i sa tim nema igranja na profesionalnom nivou. Mi smo klub sa ubedljivo najmanjim budzetom u ligi i sa Gegrafskim polozajem u Srbiji gde igrači ne žele da dodju ako im se to finansijski ne isplati. Igraju u Beogradu za minimalac ali ako dolaze na jug onda traže veći novac.

Što se tiče škole kosarke i mladjih kategorija to je večita tema kojim putem i kako to urediti. Da, imamo nekoliko škola košarke u gradu. Sam klub Zdravlje ima mlađe kategorije, ali tek od kadeta i oni se takmiče u ligama regiona.

Pitanje za javnost , koliko domaćih igrača igra u prvom timu Borca iz Čačka?

Oni imaju jednu od najboljih škola u Srbiji. Partizan ima mlađe kategorije, ali u prvom timu ove godine ćemo gledati ukupno 4 srpska košarkaša koja nisu ni iz njihovih mladjih selekcija. Pričamo o Partizanu. Koliko je Zvezda zaradila na mladim igracima u kosarci? Zarade jos uvek nema kao u fudbalu.

Mi smo svake sezone pa i ove imali 5-8 Leskovčana koji su kroz kvalitetan rad u klubu sticali reputaciju i sledece sezone odlazili u druge klubove za mnogo veće ugovore nakon uspešne sezone u Zdravlju. Ti igrači su proizvod naših lokalnih klubova i naših sportskih stručnjaka koji se bave stvaranjem košarkaša ali naši Leskovčani igraju i širom Srbije i Evrope, to je normalno. Svako bira da igra za više para, na višem ili nižem nivou od Zdravlja, otvoreno je tržište.

Košarkaški klub i upravu kluba su u ovom najuspešnijem periodu, posle cuvene generacije Slobodana Mitića i fabrike Zdravlje, vodili predsednik Igor Stojanović sa potpredsednikom Jovicom Arsićem našim najpoznatijim i najuspešnijim kosarkaskim trenerom iz Leskovca i sa još nekoliko članova upravnog odbora i sa skupštinom kluba u kojoj su cuvena imena Leskovačkog kosarke, pomenuti Slobodan Mitić, Goran Vukadinović, Srđan Kalajdžić, Dragan Arsic, Ivan Zdravković, Srđan Matić, Siniša Stošić i drugi.

Razgovori sa ljudima zaduženim za sport u gradskoj upravi Leskovca oko konsolidacije kluba jos uvek traju u cilju nalaženja najboljeg rešenja. Grad je glavni finasijski oslonac kluba. Neizmerno smo zahvalni Gradu i Gradonacelniku Cvetanoviću na razumevanju i na podršci koja je pružena u svim ovim prethodnim sezonama. Klub je pripremio izbornu skupštinu i ceka novo rukovodstvo.

Na mesto predsednika usmeno sam podneo ostavku i najavio povlačenje ali ja, cela uprava kao i predstavnici Grada Leskovca zaduženi za sport, uveliko radimo na pronalaženju novog ambicioznog predsednika koji ce svojim doprinosom uspeti da se nosi sa zahtevima profesionalnog i savremenog nacina vodjenja sportskog kolektiva.“