Domaća statistika kaže da je prosečna plata u Srbiji 116.127 dinara, ali da polovina od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u našoj zemlji mesečno zarađuje manje od 91.399 dinara. Kaže i da su plate u javnom sektoru, u proseku, gotovo dvostruko veće (1,95 puta) od onih koje primaju preduzetnici. Šta još kažu statistike?
U Srbiji je, prema pisanju N1, zaposleno 2,36 miliona građana, zvanični su podaci s kraja prvog tromesečja 2026. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, ukupna registrovana zaposlenost je smanjena za 9.037 radnika. Najveći broj građana je, u tom periodu, bez posla ostao u sektoru prerađivačke industrije – po podacima RZS reč je o ukupno 15.937 ljudi.
Plate u javnom sektoru, u proseku, iznose 124.413 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za februar 2026, dok preduzetnici, opet u proseku, primaju ispod medijalne zarade – 63.662 dinara.
Prosek na nivou države je pomenutih 116.127 dinara, ali podaci po gradovima kazuju da je najniža plata u opštini Preševo – 81.607 dinara, dok ispod 90.000 dinara, u proseku, primaju žitelji Arilja, Ivanjice, Rekovca, Aleksandrovca, Novog Pazara…
U Srbiji se, prema zvaničnim podacima evropske statistike i dalje radi ubedljivo najviše u odnosu na sve zemlje EU – 40,9 sata nedeljno, pokazuje izveštaj Eurostata za poslednje tromesečje 2025. godine. To je 5,3 sata nedeljno više od proseka na nivou cele Evropske unije.
Gora situacija nego u Srbiji je, i dalje, jedino još u Turskoj, gde se nedeljno radi 42,4 sata.
A ne tako davno – uoči 1. maja 2024. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručivao da je 40 sati nedeljno – malo radnog vremena.
„Baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je Aleksandar Vučić u aprilu 2024, dodajući da od sedmočasovnog radnog dana, koji je tada najavljivala Crna Gora, u Srbiji neće biti – ništa.
Prosek na nivou evrozone je, inače, 35,1 radni sat nedeljno, a na nivou cele EU (27 zemalja) 35,6 sati nedeljno.
I više evropskih država je ispod ovog nivoa. U Holandiji je i dalje najkraća radna nedelja i traje – 30,7 sati. Sledi Danska sa radnom nedeljom od 32,7 sati.
S druge strane, radnu nedelju koja traje duže od 40 sati, osim Srbije i Turske, ima samo još Bosna i Hercegovina – 40,7 sati. “Za petama” im je Severna Makedonija sa 39,4 radna sata nedeljno.
U Hrvatskoj radna sedmica traje 37,5 sati, a u Sloveniji 37,8 sati.
Podataka za Crnu Goru u izveštaju Eurostata – nema. Medijalna zarada statistički predstavlja onu „tačno na sredini“ – polovina zaposlenih prima manje od tog iznosa, a polovina više. Mada u Srbiji u toj „gornjoj polovini“ većina vuče naniže, bliže upravo toj medijalnoj plati, što je očigledno iz podataka RZS – svega oko 30 odsto zaposlenih premašuje iznos prosečne zarade.
Ovako su se, prema podacima RZS, kretale prosečne i medijalne zarade u protekloj deceniji, za januar mesec:
januar 2018. prosečna plata 50.048 dinara, medijalna zarada 38.721 dinara,
januar 2019. prosečna plata 54.521 dinara, medijalna zarada 41.467 dinara,
januar 2020. prosečna plata 59.941 dinara, medijalna zarada 46.167 dinara,
januar 2021. prosečna plata 63.109 dinara, medijalna zarada 48.000 dinara,
januar 2022. prosečna plata 70.920 dinara, medijalna zarada 53.327 dinara,
januar 2023. prosečna plata 82.769 dinara, medijalna zarada 62.964 dinara,
januar 2024. prosečna plata 95.836 dinara, medijalna zarada 73.733 dinara,
januar 2025. prosečna plata 107.476 dinara, medijalna zarada 83.031 dinara,
januar 2026. prosečna plata 118.429 dinara, medijalna zarada 92.671 dinara,
februar 2026. prosečna plata 116.127 dinara, medijalna zarada 91.399 dinara.
