Kos je istakla da je Srbija već više od deset godina kandidat za članstvo, ali da je u međuvremenu došlo do nazadovanja u ključnim oblastima, poput vladavine prava, demokratije i slobode medija, piše Nova.
„Postoji evropska perspektiva za Srbiju, ali bez promene kursa nema napretka“, naglasila je ona.
Posebno je naglasila da pitanje nije samo političko, već i direktno povezano sa pristupom evropskim fondovima i finansijskoj podršci.
„Pre članstva, država mora da ima 100 odsto usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To znači da ne možete sedeti na dve stolice“, rekla je Kos.
Ona je jasno stavila do znanja da nedostatak usklađenosti i reformi može dovesti do ograničavanja ili uslovljavanja finansijske pomoći iz EU fondova, koji su ključni za razvoj infrastrukture, privrede i institucija.
Kos je ukazala i na unutrašnju polarizaciju u Srbiji, ocenjujući da postoje ozbiljna neslaganja sa načinom upravljanja državom.
Takva situacija, kako se može zaključiti iz njenog izlaganja, utiče i na poverenje investitora i spremnost EU da dodatno finansijski podrži zemlju.
„Voljni smo da pomognemo, ali Srbija mora da pokaže jasnu spremnost za reforme“, poručila je.
Usvajanje „Mrdićevih zakona“ početkom 2026. izazvalo je dodatne reakcije iz Brisela.
Venecijanska komisija iznela je konkretne preporuke za izmene, dok je Evropska komisija naglasila da očekuje njihovu hitnu primenu.
U suprotnom, poruka iz EU je sve jasnija – bez usklađivanja zakonodavstva i jačanja demokratskih standarda, Srbija rizikuje ne samo usporavanje pregovora, već i smanjenje pristupa evropskim finansijskim sredstvima.
Sve ukazuje na to da će naredni period biti ključan: reforme više nisu samo politički uslov, već direktno određuju i obim finansijske podrške koju Srbija može da dobije iz Evropske unije.
