Evropska centralna banka (ECB) proteklih meseci podiže kamatne stope u pokušaju da ohladi podivljalu inflaciju u evrozoni.
Ovo je prouzrokovalo i povećanje kamata na sve kredite indeksirane u evro valuti, a njihov skok predviđa se do daljnjeg. Stručnjaci kažu da će ovaj trend rasta trajati sve dok traje inflacija i rusko ukrajinska kriza, a to znači bar još dve godine.
„Rast kamata kredita staće kad se smiri inflacija, odnosno kada prestanu nemiri između Rusije i Ukrajine. To će biti početak zaustavljanja inflacije.Dok god raste inflacija, rašće i kreditijer će rasti referentna kamatna stopa kao jedna od mera za obuzdavanje inflacije“, kaže Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije.
TEMPO RASTA ODREĐUJE POLITIKA BANAKA
Profesor Musabegović ističe da uprkos sasvim očekivanom povećanju, sve zavisi od politike centralnih banaka, ali ne veruje da će se ono kretati ubrzano već postepeno.
„Kada je u pitanju tempo rasta tu je vrlo bitna politika centralnih banaka, uključujući i našu. Ako mnogo raste kamata to će otežati privredna kretanja i otežaće rad privrede, što nije cilj. Tako da ne verujem da će to biti neki veliki skokovi, već da će to povećanje biti umereno i postepeno, „u ratama“ i da će svaka centralna banka to najavljivati kako bi se ljudi na vreme pripremili za to“, kaže profesor.
Imajući u vidu da neobuzdana inflacija kontroliše i rast kamatne stope, njeno zaustavljanje, smatra sagovornik.
„Ne verujem da će se inflacija staviti pod kontrolu pre godinu ili dve“, zaključuje profesor.
NAJVEĆE POVEĆANJE U ISTORIJI
Evropska centralna banka je prošle nedelje podigla tri ključne kamatne stope za tri četvrtine procenta (po 0,75 odsto), što je do sada najveće povećanje za 19 zemalja koje koriste evro.
Prvi put posle 11 godina, Evropska centralna banka je 21. jula povećala kamatne stope za 0,5 procentnih. Povećanje kamatnih stopa uobičajeni je vid borbe protiv inflacije koja je u junu u evrozoni iznosila 8,6 posto. Zbog toga se očekivalo da će i NBS to ispratiti.
Narodna Banka Srbijaje u skladu sa tim je takođe prošle nedelje odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 3 odsto. Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 4 odsto, a stopa na depozitne olakšice 2 odsto, tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena. Donoseći ovakvu odluku, Izvršni odbor obezbeđuje kontinuitet umerenog pooštravanja monetarnih uslova, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti.
Poslednje povećanje referentne kamatne stope bilo je 7. jula, kada je NBS podigla referentnu kamatu za 25 baznih poena na nivo od 2,75 odsto i to je bio nešto blaži rast u odnosu na prethodne, kada je ključna kamata rasla za po 50 baznih poena.
Podsetimo,do sada je NBS tri puta, u aprilu, maju i junu povećavala kamatnu stopu za po 0,50 odsto, dok se Izvršni odboru julu odlučio na povećanje od 0,25 procenata. Pošto se kamatne stope kredita u dinarima ravnaju u odnosu na nju, podizanje ove kamate uticalo je narast cene kredita u domaćoj valuti, ali i dozvoljenog minusa i kreditnih kartica. NBS je prvi put posle nekoliko godina, 7. aprila povećala kamatnu stopu sa 1, na 1,5 odsto.
Ako stepropustili...
Ne lipši magare, do zelene trave.