Znam neke super ljude koji su želeli da rade u školi. Povedeni idejom da mogu da poprave svet, neki vukovci se odlučuju da uđu u prosvetni sistem i kažu nešto novo novim generacijama.
Sigurna sam da oni itekako imaju šta da daju. Ali, za njih nema mesta. Nisu ćaci i kraj.
S druge strane, znatno oslabljena vladajuća stranka spušta se nisko među svoje članstvo ne bi li pronašla one koji vape za poslom u školi a bez radnog iskustva i licence.
Nije više bitna diploma.Jedino mogućnost da se drže u strahu od gubljenja posla i profilisani likovi koji ne mogu da se odupru najčešće zbog svog mentalnog sklopa.
Pomeraju neku decu koja vrede , od čega profitiramo da bi ubacili ove.
Oni sa početka priče rade u Juri i slično.
Jačanje obrazovnog sistema je put do smanjenja siromaštva.
Ovde ne postoji takav sistem. Zato postoji antisistem.
Najodgovorniji su oni koji izdaju lekarska uverenja.
Previše ležerno.
Ako stepropustili...
Стварно сам упознала учитеље и професоре који не желе да буду уцењени.
Poštovana autorka ovih kratkih ali kao laserom precizno merenih reči, tačno mapira suštinu današnjeg stanja u društvu. U jednoj uspavanoj sredini poput Leskovca, grad koji ni po čemu se ne sme nazvati kasabom, opisani partijski direktori srednjih i osnovnih škola. Loši đaci koji su rafinisanim metodama nama Srbima dragog Makijavelija prodali veru za večeru. Ljudi kod kojih je predsedničko „pa šta“, odgovor na svaku devijantnu pojavu u društvu, privredi i generalno životu.