Na ideju i inicijativu Grozde Ristić, održan je soiree, što je prevedeno sa francuskog sedeljka ili kasnovečernje druženje, u ovom slučaju sa ženama, na kome je predstavljeno šest Leskovčanki, koje svojim zanimanjem ili delovanjem u različitim oblastima života, ostavljaju pečat posebnosti
One nisu jedine naše sugrađanke, koje osim redovnih „ženskih“ obaveza u kući, porodici ili na poslu, imaju vreme, želju i potrebu da sebe potvrde na još nekom polju.
“ Danas odajemo priznanje ovoj šestorki, ali sam sigurna da je još mnogo žena u Leskovcu, koje imaju svoje talente, i po cenu da ih nazivaju i tretiraju kao drugačije, brane svoj san, neguju svoje sklonosti i bore se protiv predrasuda da se život jedne žene svodi na kuću, kuhinju i posao. One sve to rade, ali rade i još ponešto, što ih čini posebnim, rekla je Grozda Ristić, otvarajući soare.
Potom su se predstavile.
Marina Petković iz Donjeg Bunibroda je pčelarka, koja se ovim zanimanjem bavi više od dve decenije. Pored proizvodnje meda, pravi najrazličitije proizvode od meda, odgaja matice i edukuje početnike, posebno mlade, uvodeći ih u čudesni svet pčelarstva. Sertifikovani je savetodavac u ovoj oblasti.
Marija Janković je prva dirigentica gradskog hora „Ruzmarin“. Radi kao zdravstveni radnik, a više od 20 godina se druži sa muzikom, najpre kao solista, a potom i kao horovođa.
Hermina Zlatanović je, po profesiji, njena koleginica, ali izuzetna u jednog drugoj oblasti – književnosti. Ono što Herminine priče posebnim jeste to što su napisane na dijalektu. Kroz njih, ona verno, gotovo plastično opisuje ljude iz svog okruženja, čineći da ih prepoznajemo i da su bili deo i našeg odrastanja.
Maja Janković je glumica leskovačkog Pozorišta i o njenom talentu na daskama koje život znače, uglavnom se zna sve. Na soareu se predstavila u drugačijem, ali takođe, umetničkom svetlu. Impresionirala je svojom kolekcijom heklanih torbica i haljina, koje su potpuno autentične i, kao i Maja, posebne.
Zorica Menković je osnivač i predsednica Humanitarnog udruženja „Hrast“, koje okuplja obolele od karcinoma i osobe sa stomom. Gotovo čitav svoj život je posvetila podršci ženama koje se nose sa najtežom bolešću, stalno ističući da su druženje, pozitivna energija i lepa reč, često efikasniji od lekova.
Poslednja, ali ne i manje važna je Svetlana Stojiljković, zaljubljenica u planinarenje i prirodu. Sa troje svojih prijatelja, trasirala je, očistila i obeležila pet pešačkih staza na Hisaru, učinivši ga ponovo dostupnim za šetnju i rekreaciju.
I kao što Grozda Ristić reče na početku, ovo je samo šest izuzetnih Leskovčanki. Na sledećim druženjima, neke druge posebne žene ispričaće svoju priču.
S. Stojiljković
