Porodica Stojanović je samo jedna od onih u mahali Veličkovce, zaseoku Bogojevca kod Leskovca, koje su primorane da tehničku vodu koriste iz sopstvenih bazena, a pijaću kupuju ili zahvataju u selu.
Da vodovodnu mrežu iz, ko zna kojih razloga, nije moguće dovesti do njihovih kuća, ili da i Bogojevce, čiji su deo, takođe nema vodu, Stojanovići i njihove komšije bi se pomirili sa sudbinom.
Ali, nije tako.
„Bogojevce je na gradsku vodu priključeno odavno, a i mi smo se, pre 14 godina, ponadali da ćemo je dobiti. Cevi su postavljene i ukopane, ali su ostale suve do danas. Kada je trebalo razvući ih preko mosta i nadvožnjaka, radovi su prekinuti. Voda je dovedena do Postrojenja za prečišćavanje i tu se stalo. Bezbroj puta smo se obraćali i prethodnoj i aktuelnoj vlasti, prikupljali potpise, pokretali peticiju i sve se završavalo na obećanjima. Ne možemo da se pomirimo sa tim da smo, zbog nekoliko stotina metara cevi, ko’ko je neophodno za priključenje na gradski vodovod, ostavljeni da se, u 21. veku, dovijamo i mučimo bez vode“, priča za Rešetku, Dušica Stojanović.
Besna je na maćehinski odnos lokalne samouprave prema žiteljima Veličkovca, ali i na mesnu zajednicu Bogojevce, za koju, kaže, ovaj deo sela, ne postoji:
„Kao da mi ne živimo u istom selu. Objasnili su mi kako funkcionišu stvari: Nas bi, pred gradskim vlastima, trebalo da zastupa mesna zajednica, ali tamo nas ne čuju i ne vide. Smatramo vrhuncem cinizma da predsednik MZ na društvene mreže “kači“ slike punog bazena na svojoj terasi, dok mi nemamo ni vodu za piće“, ogorčeno kontstatuje.
Primorani da se snalaze, meštani Veličkovca i Leskovčani koji tamo imaju vikendice, su izgradili bazene, ali ne za brčkanje, već za tehničku vodu, koju, cevima, uz pomoć motora, dovlače iz reke.
„Izgradili smo bazene, zapremine po 1.000 litara, koje punimo na svaka dva-tri dana. Kako mi, tako i naše komšije. To je tehnička voda, za pranje i kupanje, a za kuvanje i piće kupujemo ili zahvatamo u selu. Cele godine, bilo leto ili zima, mraz, minus, bazeni moraju da se pune, ako želimo da imamo vodu. Ranije smo koristili dva bunara, ali su oni presušili“.
Vlasti se smenjuju, a nijedna nije imala razumevanje za probleme u vodosnabdevanju Veličkovca. Novac spremljen za priključak na vodovodnu mrežu i dalje čeka, ali sluha kod nadležnih nema.
Pojave se samo pred izbore, saslušaju, obećaju i tako već 14 godina. Meštani Veličkovca pitaju da li su oni građani drugog reda i šta je potrebno da urade kako bi skrenuli pažnju gradske vlasti na svoju muku.
S.Stojiljković
Ali da se ne mesa politika, ovi nije politicki zahtev, mi ce si glasamo za Vucica (mozda i necemo), ali nas protesti ne zanimaju, ne ucestvujemo u njima, bas nas briga za studente, ne podnosimo opoziciju, ne znamo koja stranka vodi MZ, ne znamo zasto nemamo vodu, ne znamo ko je trebao do sada da nam to omoguci, ne znamo ko trosi nase pare od poreza i doprinosa.
Nista nas ne zanima, nista ne znamo, ali ocemo vodu,
Bez zlenamere, tako ce te i da dobijete