Naslov, sam po sebi, izaziva blagu nedoumicu. Postavlja se pitanje: za koga je kasno i šta je To što je kasno? Odmah da razjasnim nepotrebnu dilemu. Kasno je za sve naredne poteze Nenadležne Institucije, koja se odaziva na ime Vučić Aleksandar.
Kasno mu je za: sniženje akciza, trgovinskih marži, za povećanje plata i penzija, za jeftine stanove, sniženje cena ogrevnog drveta, za pregovore sa EU o tome šta još, sem Kosova i Metohije koje je davno predao, treba učiniti da zadovolji briselske velmože; za kopanje litijuma, za razgovor, odnosno pregovore sa pobunjenim građanima Srbije, sa studentima, sa opozicijom (neće, valjda,
On da pregovara sa lenštinama, hijenama, ološem, teroristima, nacistima, fašistima, zgubidanima, rušiteljima Srbije – za koju On živi; majok, more! taman posla!), za uvođenje vanrednog stanja, za formiranje prelazne Vlade, za raspisivanje bilo kakvih izbora – redovnih,vanrednih, vanvremenskih!
Nemoguće je u ovakvoj situaciji raspisivanje ni parlamentarnih ni lokalnih izbora. Prošlo je vreme za njih,kasno je!
Sad se druge pesme pevaju i druga kola igraju, a Tebe nema, a Tebe nema Nenadlezna Institucijo. Prošlo je Tvoje vreme.Gotov si!
Pa, ako ćemo pravo, ni za izbore nije nadležan iako se kurči da samo od njega zavise. Ma laže, bre! Moj dilbere! Nismo mi od juče. Ma, idi begaj.
Izbore raspisuje predsednik Republike, ali tek na obrazloženi predlog srpske Vlade. Tačno? Pa, tačno. Nema predloga Vlade, nema ni raspisivanje IZBORA.
Posle ovakvih represija i prebijanja građana od strane ministarstava sila – policije i vojske; posle poganluka i pasjaluka od strane vlasti prema mirnim demonstrantima na ulicama Srbije: pendrečenje žene od 70 godina(slika) od strane bizgova od sto i nešto kilograma, vučenje žene od 82 godine po novosadskom asfaltu od strane policije, lomljenje vilice i kostiju studentima; decu na zemlji biju pendrecima i šutiraju cokulama policajci, deset njih na jednog; desetine bornih kola i “marica” na ulicama srpskih gradova, pucanje iz pištolja Kobri!
U takvoj situaciji kada je režim u fazi agonije i spreman da izazove građanski sukob, raspisivanje bilo kakvih izbora u zemlji Srbiji je nemoguća misija. Zalutali bismo u nigdinu. Što je mnogo, mnogoje, prešla dara meru.
Sada građani, posle dužeg vremena ne jebev više ni živu silu. Njegova, Vučićeva obojena revolucija – mački orep! Međutim, sada moramo da još više vodimo računa o Vučićevim postupcima, jer je jako usijana glava i nenormalno bahat i sujetan, a takav je najopasniji, jer nema meru.
Pa, šta je onda epilog ove velike konfuzije?
Ne usuđujem se da delim savete, to neka rade stručniji od mene, samo glasno razmišljam. Pišem po sopstvenoj savesti i prema saznanjima koje sam stekao ovih godina. Smirivanju situacije u Srbiji, podeli na “mi” i “oni”, neophodna je iskrena pomoć inostranog faktora. Da li UN ili EU, nevažno je.
Mora da se, u razrešenju građanskih demonstracija, internacionalizuje situacija. To kao prva mera. Drugo, međunarodna zejednica, koja do detalja poznaje krizu u Srbiji, treba da učestvuje u abdikaciji Nenadležne Institucije, kao njen početni ishod. EU mora da obezbedi neko prihvatilište, Sibir ili Azija, našem predsedniku, i zajedno sa studentima, opozicijom kao i ostatkom Vučićeve kamarile formira prelaznu vladu, u kojoj bi ministarstva sile i ministarsvo finansija pripala studentskoj listi. Prelazna vlada bi trajala najmanje 6, a najviše 9 meseci.
Odmah pristupiti reviziji biračkih spiskova i formiranju novih biračkih odbora i CIK-Srbije. Da se pod hitno raspusti BIA i odmah sutradan raspiše konkurs za nove upošljenike. Da se svi policajci i članovi BIA-e koji su vršili teror nad gradjanima Srbije pohapse. Znaju se imena svakog od njih, čak i onih, četvoro policajaca, koji su u Beogradu u parku pretukli mladiće koji sede na klupi i piju pivo.
Da se raspusti REM i formira novi, da se prekine sa izgradnjom EPSA, sa rušenjem i ruženjem Beograda i ostalih gradova u Srbiji.
Da se uvede red i novi ljudi u srpskom pravosuđu i tužilaštvu i privedu poznaniju prava,kako kaže AV, svi oni koji su učestvovali u pljački ove države, u korupcionim aferama i sticanju lažnih diploma.
Kada se To sve sredi da se tek onda raspišu parlamentarni izbori i izbor za predsednika Srbije. Pa kom obojci, kom opanci. Nema ljutiš.
Ja se od 90’godina zalažem za izbore za Ustavotvornu Skupštinu, ali dzaba krečim. Biće i To, samo da oteramo ovo zlo.
Jel’ beše patrijah Pavle rekao: „Srbija će biti bolja zemlja kada budemo bolji ljudi“?
Lep dan, bistar um i svako dobro, ma gde bili. I čuvajte se. Dr Vjačeslav Nešić
Ako stepropustili...
Nešić sleteo na Rešetku. Pitam se da li slučajno ili odlepršao od Jugmedie i dugogodišnje novinarske ljubavi. Ima štofa u njegovom pisanju i u pravu je u većini sem kad pomene UN i EU. Šta će nam ta gamad. Probleme moramo sami da rešimo. Sa studentima može, pa i sa crnim vragom ali sa proluoalom opozicijom zajebi (izvini na izrazu).
I molim te Nešiću ako može bez ovog (dr) u potpisu teksta, ostani običan kao što si uvek bio.
Pokušaj kreiranja svesti čitaocima od strane jednog ogorčenog člana demokratske partije. Aman, pustite da narod sam onese sud o tome šta je dobro a šta loše u državi. Nijedno državno uređenje nie dobro ali ako smo osnovani na demokratskim temeljima onda pustimo da svako slobodoumno na izborima pokaže šta misli.Nema potrebe da niko nikom otvara oči.
OEBS strani posmatrači, i ostali evropski
dusebriznici ako resavaju nase unutrasnje probleme sigurno
ima onda da ide brat na brata, tako bolje da se raspisu izbori pa kom cipele, a kom opanci…
„Doktore, Vaše ’raspustiti sve i pohapsiti krivce’ zvuči kao narodna bajka: dođe vila, mahne štapićem i sutradan Srbija demokratski cveta. Ali znamo mi da kod nas vile ne dolaze, osim možda one iz poreske uprave.
Ako hoćemo ozbiljnu promenu, nije rešenje da sve rušimo do temelja – jer dok mi tražimo majstore, kiša će nas potopiti. Rešenje je: lustracija, prelazna tehnička vlada i javno biranje novih ljudi pred očima građana. To nije romantično ni brže-bolje, ali je jedini način da se izbegne scenario u kojem opet gledamo iste glumce u novim kostimima.
Jer u Srbiji je praksa jasna: ’kom obojci, kom opanci’ se obično završi tako što vlast uzme i obojke i opanke, a narod ostane bos.
„On se bar predstavlja imenom i prezimenom, stoji iza svojih reči i ne skriva se iza anonimnih profila, emotikona i tastature kao da je u online igrici. Nešić godinama radi svoj posao – istražuje, piše, kritikuje – i to sa iskustvom koje se ne stiče ‘copy-paste’ metodom sa interneta.
A oni koji ga prozivaju zbog formalnosti, UN, EU ili ‘dr.’ u potpisu, očigledno misle da kredibilitet dolazi uz nevidljive filtere i magične titule, pa mogu da pljuju dok im ime ne vidi svetlo dana. Pouka: prava hrabrost i doslednost ne dolaze sa tastature, nego sa spremnošću da stojiš iza svojih reči – a svaka buka iz anonimnosti obično zvuči kao auto-tune frustracija, a ne istinska kritika.
P.S. Ne slažem se uvek sa njegovim stavovima i vidim manjkavosti u njegovim rešenjima, ali barem ima hrabrosti da kaže: ‘Ovako bih ja rešio’, za razliku od mnogih u akademskoj zajednici koji samo sede i čekaju – kao da čekaju autobus koji nikad ne dolazi. Pouka: hrabrost da se iznese stav, čak i nedovršen, vrednija je od beskrajnih diskusija iza zatvorenih vrata.“
Ja ne bi tako, ja bi skroz drugačije. Sibir daleko, ima ovde pobliže. Nema izbori, cela Vlada da vrati što je pokrala i ne u Sibir, nego u borski rudnik s braću Kinezi, vodu da piju iz Moravu i dosta im je kora leb. To je prvi scenario, drugi scenario kuke, motike, vile pa na ulicu. A i nekako se nadam, nekom zvižduku iz gomilu, scenario već poznat. Nešiću mnogo si mek, ja bi to na moj način, radikalno 😉. Za moj scenario nikad nije kasno!
Dokurčili su više,jašev ne 35 godine, nek odbijev od šalter. Bolovi, čiba!