Isključi telefon, izvadi bateriju, stavi je u džep, a telefon ispod noge na stolici. Tako već ništa ne može da se čuje. Trebalo bi da znaš da ni vi novinari niste pošteđeni, kaže na početku razgovora za Rešetku, ujedno dajući instrukcije našem novinaru za stolom u bašti jednog lokalnog kafića, čovek koji tvrdi da je samo jedan od onih koji je zadužen za prisluškivanje i praćenje razgovora ljudi koji su “bezbednosno interesantne osobe”.
A, tvrdi, prsiluškuju se građani u svim sverama društva koji, onima koji su za to zaduženi, “zapadnu za oko”.
“Ako ne verujete u priče da zaista tamo negde sedi nekii čovek za kompjuterom i može da sluša sve što vi pričate sa nekim ili čita poruke koje razmenjujete… Trebalo bi da počnete da verujete. On napravi fascisklu sa vašim imenom, sve to tamo skladišti i ‘vadi’ po potrebi”, tvrdi naš sagovornik.
Kaže, prisluškivanja nije pošteđen niko.
“Ni političari, ni policajci, ni vi novinari, ni privrednici, kriminalci… Negde i po koja čistačica, nečija žena ili devojka… Baš niko”, naglašava.
To se, navodi, i dokazalo poslednjom aferom koja je izbila u javnost oko navodnog prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
“Od tog trenutka su svi počeli da se boje za svoju privatnost, ali da vode računa na koji način i sa kim komuniciraju. Zaviri, ako možeš u telefon nekog političara iz Leskovca. Videćeš, od skora, svi oni imaju instalirane nove aplikacije Signal ili Telegram, za koje se tvrdi da razgovori preko njih ne može da se prati”, dodaje.
Ranije se za Viber tvrdilo da je preko njega nemoguće prisluškivati razgovore što, tvrdi naš sagovornik, nije tačno.
“Svi koriste telegram, a od skora je i Signal bukvalno postao simbol sigurne veze”, objašnjava.
Pomalo je začuđen zbog čeha ispisnik ovih redova nema instaliran Signal u svom telefonu jer ga novinari u svetu, pogovoto kada rade istraživačke price, koriste da bi preko njega zaštitili svoje izvore i da bi komunicirali “bez traga”.
Na pitanje novinara Rešetke ko je u gradu na Veternici trenutno “bezbednosno interesantna osoba”, kroz osmeh odgovara pitanjem: “Da li misliš da ću ti stvarno to reći?”.
“Koliko puta ti se desilo da imaš za sagovornika nekog jako bitnog iz loaklne samouprave a da on ne želi da razmenjuje poruke sa tobom ili zahteva da razgovor obavite licem u lice, u njegovoj kancelariji ili nekom drugom mestu? To je samo dokaz da je nejmu potpuno jasno da se njegova komunikacija prisluškuje iz nekog razloga. Samo da znaš da niko nije siguran”, upozorava.
Kako navodi, cilj takvog prisluškivanja nisu uvek sumnje da je reč o nekim kriminalnim radnjama pojedinaca.
“Postoje i drugio razlozi. Veze, kanali, možda mogućnost da se ugrozi projekat od državnog značaja curenjem pojedinih informacija. Ni u čijem interesu nije da takve stvari procure”, tvrdi naš sagovornik.
Još uvek se u Leskovcu, dodaje, koriste i ‘zastarele’ metode praćenja koje su, ispostavilo se, u našoj čaršiji i dalje veoma delotvorne.
“Postoje ti neki likovi, je l’ tako, koje viđaš svakodnevno po kafićima. Često se pitaš čime se oni bave i gde rade kad po ceo dan provode po kafanama. E, pa, vidiš, neki od njih su zvanično zaposleni kao administrativni radnici, ljudi koji se bave statistikom, analitikom i radno mesto im je vezano za kancelarijski sto, a za njim ne provedu ni minut tokom celog radnog dana. Njihovo radno mesto je zapravo tamo u kafani. On sluša, posmatra, ko se sa kim druži, zašto, o čemu pričaju… To je njegov pravi posao”, tvrdi naš sagovornik.
Možda vam ova priča deluje poput najnapetijih scena iz špijunskih filmova o Džejms Bondu, međutim, nakon razgovora sa Leskovčaninom koji je dugo godina radio kao privatni detektiv, te je čak pratio i pojedine lokalne političare po nalogu central njihovih stranaka, shvatili smo da je veoma logična.
NJEGOVA ISKUSTVA PRAĆENJA I PRISLUŠKIVANJA POJEDINACA IMAĆETE PRILIKE DA PROČITATE SUTRA
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
