Uloga policije u sprečavanju nasilja u porodici i zaštiti žrtve bi trebalo da bude krucijalnog značaja – VIDEO

Nasilje se najčešće prijavljuje policiji i, u većini slučajeva, telefonom, nakon čega se, u najkraćem roku, ekipe za intervenciju upućuju na mesto događaja. Još u putu, policijski službenici dobijaju sve neophodne informacije:

“ Od žrtve ili onoga ko prijavljuje već smo, iz razgovora, ukoliko je to moguće, saznali šta se dogodilo: da li je nasilje u toku, gde se nalazi počinilac, ima li povređenih, da li su nasilju prisustvovala deca ili neko od svedoka. Proverom podataka pohranjenih u našoj bazi, ustanovljavamo da li je na toj adresi i ranije bilo prijavljenog nasilja, da li je počinilac krivično gonjen za ovakvo delo, ima li u legalnom posedu oružje i slične informacije od značaja za intervenciju u konretnom slučaju. Svi policijski službenici koji intervenišu u slučajevima nasilja su prošli teorijsku i praktičnu obuku za postupanje u takvim situacijama i ova praksa uvedena je nakon stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja, 2017. godine. Oni će, nakon sagledavanja kompletne situacije, uraditi i procenu rizika“, pojašnjava Tomislav Stefanović, rukovodilac grupe za suzbijanje nasilja u porodici.

Nasilje se, ako je u toku, zaustavlja, povređeni, ukoliko ih ima, zbrinjavaju, a akteri događaja i eventualni svedoci dovode u policijsku upravu radi procene rizika, odnosno ustanovljavanja da li rizik od nastavka nasilja postoji ili ne:

“ To je obavezna procedura. U većem broju slučajeva se izriču hitne mere, koje propisuje Zakon. Predviđene su dve hitne mere i njih može izreći jedino policija. To su zabrana prilaska počinioca žrtvi u trajanju od 48 sati i priveremeno udaljenje počinioca iz stana ili kuće, u istom vremenskom roku. O izrečenim merama se odmah obaveštava tužilaštvo, koje ih razmatra i daje predlog Osnovnom sudu, a on donosi odluku o njihovom produženju ili ukidanju. Ako je odlučeno da se one produže, mere će trajati još 30 dana. Ako se počinilac, u tom periodu, ne pridržava izrečenih mera, protiv njega se pokreće prekršajni postupak, privodi se, a sudija mu može izreću kaznu zatvora u trajanju do 60 dana“.

Počiniocu se, kaže Stefanović, može izreći ili jedna ili obe hitne mere. Ukoliko je, po proceni, udaljen iz mesta stanovanja, na policiji je da, u slučaju da ga žrtva  ponovo prijavi, to sankcioniše.

Za policiju, tužilaštvo i pravosuđe se, prema njegovim rečima, nakon stupanja na snagu novog Zakona, mnogo toga promenilo, a najznačajnija novina su upravo hitne mere:

“ Novo je to što su, pri svim osnovnim tužilaštvima, formirana Koordinaciona tela za sprečavanje nasilja u porodici. Ono se sastaje redovno, dva puta mesečno i na tim zasedanjima se razmatraju svi slučajevi nasilja i za svaki pojedinačno se pravi plan devlovanja. Zaključkom ovog tela se nasilniku, zabrana prilaska može produžiti čak i do godinu dana“ ili propisati dalje delovanje neke od nadlećnih institucija.

Zakon prepoznaje četiri vrste nasilja: fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko i policija interveniše koji god tip nasilja da je u pitanju:

“ Kad god se poziv uputi policiji, bilo na standardi broj 192, bilo na besplatni 0800/100-600 ili putem mejla, ekipe će izaći na lice mesta i poštovati proceduru, koja je ista. Ako se ne radi o fizičkom nasilju, koje je najlakše dokazivo, nego, recimo, o psihičkom, službenici razgovaraju sa akterima, sačinjavaju zapisnike i upućuju ih obučenom policijskom službeniku, koji će izvršiti procenu rizika. Zadatak policije je da interveniše u slučaju bilo kakvog nasilja u porodici i to ne bi smelo da se dovodi u pitanje. Nije naše da procenjujemo da li je prijava “prava“ ili “lažna“. Na lice mesta se obavezno mora izaći, a tamo se utvrđuje činjenično stanje“, ističe Stefanović.

Dodaje da policija ima svoju evidenciju i da ona zadovoljava potrebe ove institucije. Veruje da bi otvorena, javno-dostupna baza bila više od koristi građanima, jer bi u njoj bio popisan svaki prijavljeni nasilnik, kao i mere koje su protiv njega, zbog nasilja u porodici ili nad ženama, do tog trenutka izrečene.

S. Stojiljković

Uprkos činjenici da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici doneo nekakve pomake, kvalitativno se u zaštiti žena i dece od poridčnog i partnerskog nasilja, nije daleko odmaklo. Razlog je odsustvo međusobne saradnje institucija, koje čine točak poverenja žrtve u sistem.

Istoimeni projekat Rešetke ima za cilj da podstakne institucionalnu saradnju u zaštiti žena i dece od nasilja i formiranje jedinstvene baze podataka, kako žrtava, tako i nasilnika. Predvideli smo da, o svojim zaduženjima u postupku zaštite, govore predstavnici Centra za socijalni rad, policije, tužilaštva i pravosuđa, ali i da lična iskustva iznesu žrtve nasilja, odnosno aktivistkinje koje opslužuju SOS telefonsku liniju.

Ovaj video omogućio je grad Leskovac sufinansiranjem projekta “Točak poverenja”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izržavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.