U Srbiji je, kako se procenjuje, prošle godine zbog vrućina umrlo 2.515 osoba, 2023. godine 805, a 2022. godine 1.026, što je svrstava, uz Grčku i Bugarsku, u top tri zemalja sa najvećom stopom smrtnosti povezanih sa visokim temperaturama, piše Nova.rs pozivajući se na studiju objavljenu u časopisu Nature Medicine
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, dvostruko brže od globalnog proseka. A unutar nje, mediteranski basen i jugoistočni regioni se pojavljuju kao glavna žarišta klimatskih promena, suočavajući se sa najvećim uticajem na zdravlje i sa značajnim porastom smrtnosti povezane sa vrućinom tokom 21. veka, rekao je autor studije Tomaš Janoš. Samo prošle godine je u Evropi, zbog visokih temperatura umrlo gotovo 63.000 ljudi, procenjuje Institut za globalno zdravlje u Barseloni.
Leto 2024. godine, najtoplije je od kad postoje zvanična merenja temperatura, ali ništa manje tropska nisu bila ni leta u dve godine koje su joj prethodile. U tom periodu, u Evropi je smrtno stradala 181.000 ljudi, od kojih dve trećine na jugoistoku kontinenta.
Stopa smrtnosti povezana s visokim temperaturama u Srbiji je lane bila 379 procenjenih smrtnih slučajeva na milion stanovnika, po čemu se našla na trećem mestu. Najveća stopa smrtnosti bila je u Grčkoj (574) i Bugarskoj (530). Od zemalja u okruženju među prvih 10 zemalja po stopi smrtnosti našle su se i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Rumunija i Mađarska.
