Koliko se razlikuju cene po gradovima u Srbiji: Meso najjeftinije u Vranju, riba u Nišu

Cene životnih namirnica drastično se razlikuju u gradovima i mestima u Srbiji. Moguće je tako da za kilogram limuna u jednom delu zemlje platite 230 dinara, a u drugom 150 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statitstiku. Cene proizvoda, kako proizilazi iz ove analize, zavise od dva faktora – da li se kupuju na pijaci ili u prodavnici, ali i u kom gradu se pazari, piše Euronews.

U Zrenjaninu kilogram junetine košta 499 dinara, a u Kragujevcu i Subotici 724 dinara. I svinjski vrat i krmenadla najskuplji su u Subotici, gde treba izdvojiti 565 dinara za kilogram, dok stanovnici Sremske Mitrovice kupuju najskuplju teletinu i plaćaju je 1.249 dinara. Svinjsko meso je najpovoljnije u Vranju i košta 345 dinara, a najjeftinija teletina od 715 dinara može se kupiti u Pančevu. To pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koji dva puta mesečno na pijačni dan snima cene poljoprivrednih proizvoda na malo u gradovima u Srbiji.

Celo pile najpovoljnije se može kupiti u prodavnici u Vranju, dok su statističari najskuplje našli na pijaci u Užicu gde za kilogram prodavci traže 400 dinara. Od ribe je navedena samo cena šarana, a najjeftiniji se može kupiti u Nišu 299 dinara, dok je u Novom Pazaru 470 dinara.

„Za svaki proizvod biraju se po tri cene: najčešća, najniža i najviša cena. Najčešća cena na mestu snimanja u prodavnici ili na pijaci je ona po kojoj se određeni proizvod prodaje u najvećim količinama. Najniža i najviša cena u gradu predstavljaju krajnje granice između kojih se kreću cene određenog proizvoda“, objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku.

Oni navode da se cene na malo poljoprivrednih proizvoda snimaju dva puta mesečno, na pijačni dan koji pada u periodu od 1 do 7. i od 15. do 21. u mesecu. Popis cena se radi u prodavnicama i na pijacama sa najvećim prometom, a zavisno od godišnjeg doba, beleže se cene najvažnijih, odabranih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Statističari skeniraju cene u 17 gradova, među kojima su Beograd, Valjevo, Vranje, Zaječar, Kragujevac, Kraljevo, Leskovac, Niš, Novi Pazar, Smederevo, Užice, Šabac, Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Sremska Mitrovica i Subotica.

Prema podacima RZS cene poljoprivrednih proizvoda na valjevskim pijacama kod pojedinih proizvoda mogu da pariraju beogradskim. Tako krastavac u oba grada košta po 80, boranija 200, a kajmak 800 dinara.  Najpovoljniji domaći sir potrošači u prestonici mogu kupiti za 350 dok kilogram najskupljeg košta 439 dinara. U Valjevu je najjeftiniji 250, a najskuplji 556 dinara. I limun je najskuplji na pijaci u Valjevu i košta 230 dinara, dok je inače u ostalim gradovima od 150 do 170 dinara. U Užicu najjeftinije jaje košta 15 dinara, dok je u većini gradova najniža cena 10 dinara.

Kilogram lubenice najjeftiniji je bio u Nišu i koštao je 40 dinara, a u Novom Pazaru 90 dinara.

Kajmak je najskuplji u Zrenjaninu 1.343 dinara, dok u Kragujevcu košta upola manje  i cena za kilogram je 600 dinara. Jabuke su na pijaci najjeftinije u Smederevu i koštaju 50 dinara, ali su u istom gradu i najskuplje ako se pazare u prodavnicama gde koštaju 130 dinara. Paradajz je najpovoljniji u Nišu, gde košta oko 80 dinara, dok je u Beogradu 180, a u Pančevu čak 200 dinara.

Predsednik Udruženja potrošača Beograda Petar Bogosavljević, napominje da bi kupci trebalo da budu obazrivi i kada biraju da li će u nabavku ići na pijacu ili u trgovinske lance, jer se cene značajno razlikuju. Nekada se znalo da je na tezgama povoljnije, ali sada ima proizvoda koji su na pijacama skuplji nego u marketima, pa čak i u odnosu na male komšijske radnje.

„Velike su razlike u cenama između prodajnih objekata i sada se dešava da čak povoljniju robu imaju mali trgovci, zato što kupuju direktno od proizvođača. Ima čak primera da su poljoprivredni proizvodi skuplji u mestima u kojima su ubrani, nego u Beogradu. Razlog za to je što je tamo malo tržište, a ako nema velike ponude cene su više, dok svi žele da prodaju u Beogradu i konkurencija je veća, pa i potrošači imaju mogućnost da biraju i da kupe povoljnije“, objašnjava Bogosavljević.

On napominje da se značajno razlikuju cene i na beogradskim pijacama u zavisnosti na kojem se mestu nalaze. Bogosavljević kaže da se cena u toku dana menja i do 20 odsto, pa na jednoj tezgi voće i povrđe ne košta isto ujutru i posle podne, kada ostane malo prodavaca, a domaćice se vraćaju s posla.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!