U mnogim gradovima širom zemlje sve se više ulaže u velike građevinske projekte. Jedan od primera je rekonstrukcija gradskog trga u gradu na Veternici, čija je vrednost, prema dostupnim podacima iz javnih glasila, procenjena na 223 miliona dinara. Projekat je finansiran kreditnim zaduživanjem, što otvara niz pitanja o opravdanosti takvog pristupa.
Trg kao investicija spada u neproduktivne javne rashode — one koji po završetku realizacije ne generišu direktan prihod i ne stvaraju novu ekonomsku vrednost. Uobičajeno je da se ovakvi rashodi finansiraju iz budžetskih viškova, a ne iz zaduženja. Zato se s pravom postavlja prvo pitanje: Zašto se izgradnja trga finansira iz kredita?
Kada se procenjuju ovakve javne investicije, koristi se i per capita pristup uz razmatranje eksternalija – pozitivnih ili negativnih posledica koje investicija ima na širu zajednicu. U ovom slučaju, najveću korist imali bi vlasnici lokala i stanova u neposrednoj blizini trga, jer se očekuje porast vrednosti njihovih nepokretnosti. Što je neko udaljeniji od lokacije, korist se smanjuje, te bi – u teoriji – trebao snositi i manji deo troška.
Tu se nameće i drugo pitanje:
Zašto ovako lokalizovana korist biva finansirana kolektivno, i to putem zaduženja?
Treće pitanje je još važnije: Zašto se odstupilo od standardnih principa finansiranja javnih rashoda koje propisuje teorija javnih finansija?
Jedan od mogućih odgovora krije se u sferi političkog marketinga. U osnovi, politički marketing koristi iste mehanizme kao i korporativni: društvene mreže, stvaranje „viralne priče“, usmene preporuke i – po potrebi – kontrolu narativa kroz aktiviste. Na društvenim mrežama informacije se brzo šire, a korisnici imaju veće poverenje u sadržaj koji im prenose prijatelji, poznanici ili članovi porodice.
U slučaju negativnih reakcija, kompanije – ali i političke organizacije – često odgovaraju tako što angažuju pojedince (poznate kao „botovi“) da ostavljaju pozitivne komentare, pokušavajući da neutrališu negativne utiske. Marketinška teorija potvrđuje da ljudi imaju veću sklonost da prihvate prethodno pozitivne komentare nego negativne, čak i kada nemaju sopstveno iskustvo.
Ako taj model prenesemo na politiku, dobijamo sledeću sliku:
Lokalni portali objavljuju vest o rekonstrukciji trga. Na društvenim mrežama sledi talas negativnih komentara, ali ubrzo se pojavljuju pohvale i podrška – koje najčešće dolaze od partijskih aktivista. Time se stvara iluzija široke javne podrške i opravdanosti investicije.
Odstupanje od standardnih finansijskih mehanizama takođe otvara prostor za netransparentne tokove novca, što može značajno otežati kasniji nadzor i kontrolu trošenja sredstava. Javna sredstva tako bivaju instrumentalizovana za promociju pojedinaca ili političkih stranaka.
Ovakav vid „ulepšavanja“ javnih površina karakterističan je za bogatije zemlje, gde postoje višak sredstava u budžetu. Kod nas je situacija drugačija. Iako je britanski Financial Times prepoznao Leskovac kao „Grad budućnosti“ u kategoriji mikrogradova – pri čemu se posebno ističe niska cena rada, jeftina infrastruktura i poreske olakšice – na lokalnu demografsku sliku se to odslikava na sledeći način.
Naime, prema zvaničnim podacima RZS, u periodu od 2011. do 2022. broj stanovnika u Leskovcu se smanjio za oko 20.000, dok je na nivou Republike broj stanovnika manji za preko 500.000 ljudi. Ovo su jasni pokazatelji da bi se pažnja države i lokalnih samouprava možda pre trebala usmeriti na rešavanje uzroka iseljavanja, umesto na estetske projekte bez direktnog ekonomskog povraćaja.
Cilj ovog teksta nije da kritikuje zarad kritike, već da podstakne razmišljanje o načinu na koji se planiraju i finansiraju javne investicije. S obzirom na to da se novac troši iz zajedničkog budžeta, svi građani bi trebalo da imaju korist od takvih ulaganja – ne samo estetsku, već i ekonomsku i društvenu.
Autor
Msc.ecc Vladimir Tasić
Koriščena literatura:
Kotler F, Keller K., 2017., Marketing menadžment., SP print – Novi Sad.
Aker D, Kumar V, Day J., 2008., Marketinško istraživanje., Čugura print – Beograd.
Raičević B, Radičić M., 2011., Javne finansije(Teorija i praksa)., SP print – Novi Sad.
Ristić Ž., 1998., Fiskali menadžment., Savremena administracija Beograd.
Tasić T, Tasić V., 2010., Javne finansije., Fondacija darovitih “Hristifor Crnilović Kica”.
Musgrave R., 1973., Teorija Javnih finansija., Naučna knjiga – Beograd.
Zanimljiva teorija ali ne radi se o ,,političkom,, marketingu već o medijskoj pismenosti tj. sposobnosti da se plasirana medijska objava na pravi način obradi.
Čak i ovako štura, nepotpuna i empirijski nepotkrepljena objava ovog momka biće protumačena dvojako, pozivati na opredeljenje i podele a za tako nečim zaista nema potrebe.
Kao diplomirani ekonomista i verujem osoba od struke morali ste sagledati čitavu stvar sa više naučnometodološke strane nego donositi zaključke na osnovu dva možda egzaktna podatka koje niste dovoljno objasnili, profilisali, klasifikovali a ozbiljne analize ni na vidiku.
Elem 20.000 ljudi manje u Leskovcu u poslednjih 15 godina bez dodatne informacije o stopi mortaliteta, egzaktnom podatku o promeni prebivališta, državljanstva samo je tačan broj koji ne smete tumačiti jednobrazno.
Da upravu ste javne površine kao što su trgovi može biti da direktno ne stvaraju novu finansijsku vrednost za gradjane leskovca ali njihovo izdavanje, rentanje, uređivanje, održavanje angažuje više desetina ljudi koji za to primaju platu.
Takodje uredjenije javne površine putevi, trgovi i ostalo povećavaju bezbednost i smanjuju rizik od eventualnih nesrećnih slučajeva a onda i tužbi i dodatnih izdataka koje Grad kao upravljač može imati.
Svojevremeno su zlonamerni govorili da će novi gradski trg izazvati klimatski poremećaj u gradu a danas je na tom trgu dnevno hiljade ljudi bez ikakvih konkretnih posledica po zdravlje. Čak i oni koji su ga kudili uživaju na njemu sa svojim najmilijima.
Ne zaboravimo da je veći deo tog prostora nekada bio parking užasnog izgleda gde su izduvni gasovi i automobili zaista ugrožavali kvalitet vazduha u srcu grada. To danas nije slučaj.
Ne postoji ekonomska teorija, pravilo, zakon ili preporuka koja kaže da trgovi i javne površine sem parkinga i sličnih moraju donositi finansijsku korist te bilo kakva ekonomska opravdanost kredita koji je grad u potpunosti vratio ne može biti razmatrana.
Ali postoji nešto u čemu ste jako pogrešili. Trg u Leskovcu, kao i renoviranu Leskovačku Bolnicu, put leskovac Lebane, put Leskovac Vlasotince, bulevar Nikole Pašića, put Leskovac Bojnik, Put Leskovac Vučje ne koriste samo naši sugradjani koji nikuda ne idu. Pošto je takvih ima u promilima o eksternalijama nema ni govora.
Pitanje za autora:
Dali je investicija Vučija Dolina Vaše imanje Tasić, bila ekonomski opravdana i koliko je po Vašoj stručnoj proceni podigla Zoljevski Per Kapita?
Unapred hvala na odgovoru.
Dr. Mladen Stojanović
Deligradska 12b Leskovac
Iskreno, mogo tema ste pokrenuli pa cu odgovoriti samo na neke. Clanak je opredeljen za siru javnost, ne radi se o clanku koji je predvidjen za casopise od nacionalnog znacaja pa bi ste to trebali da razlikujete. Drugo, Imanje je prvo komericjalizovano turisticko gazdinstvo u Jablanickom okrugu imalo je za cilj da dokaze da je turizam moguc. Na osnovu toga, prvi put su i uzeti vauceri za Leskovac. I cak otvorena nova stavka u budzetu grada. Sada je samo privatna svojina i sluzi potrebama porodice. I da rezimiramo, po terminologiji vidim da niste ni ekonomista a kamo li doktor ekonomije. A ukoli vec hocete da me kritikujete, za sta sigurno ima prostora, angazujte nekoga ko zapravo nesto zna i onda ce to imati smilsa. Svako dobro.
Izgleda da je autoru teksta žao što je trg izgrađen jer taj novac je mogao da se upotrebi da se imanje Tasić uveća a i makar još 4 stana da se kupe kako bi ih rentirala porodica Tasić
Ja ne pokusavam niti zelim da budem na bilo kakvim politickim ili javnim funkcijama a samim tim ni u kontaktu sa narodnim novcem da bi takve tvoje predpostavke imale smilsa. Moras malo pokvareniji da budes ba bi tvoje pisanje „pije vodu“. Ako ti smeta moja imovina ili imovina moje porodice, slobodno pokreni postupak o poreklu imovine. Ne vidim kako te sprecavam u tome.
Pitanje za Dr. Szojanovića!!!
Čega ste Vi doktor ? Gde radite?
Ovo što ste iznabrajali sve je tanko…
Tanko je pa se kida!!! Ne želim da ulazim u polemiku sa Vama , ali kao ekonomista sa Beogradskog Univerziteta rado bi Vam pojasnio vaša duboka lutanja i zamene teza!!!
To više prijatelju ne prolazi!!!
Trenutno smo Ćacilend, ali …
Ničija nije gorela do zore…
A da i sve vreme pričamo o NEZAVRŠENOM TRGU !!!!
Ćacilend na max
Doktore da li se piše odvojeno.
Vlado bravo za članak!
Hvala
Izvrstan članak, savršena analiza. Samo…. ko što neko reče ovo je ćacilend na max, pa se članak neće prihvatiti u pravom smislu reči, već kak kritika postojećeg stanja. Kritika, doduše i jeste, ali i nauk, kako se ubuduće treba racionalno ponašati i trošiti narodno. Mnogi će tek uvideti uzaludnost „šminkanja babe“ kroz evidentni nedostatak osnovnih infrastrukturnih jedinica (parking prostor, npr.)
p.s. Takođe bih pohvalio i odličnu analizu medijske (zlo)upotrebe (društvene mreže i slično). Sve je ovo poznato, ali kao što jedan moj prijatelj ima običaj da kaže „Mnogi ne domašaju“!
hvala