Danas, u polju, preturam gajbice da nađem telefon. Mislim, neka bitna poruka. Kad ono, MUP. Obaveštava me da je visoka temperatura. Baš vam hvala, divni ste. Podesila sam klimu na 50+. I, hvala vam, što brinete za mene. Imam šljivu, bagrem i topolu. To je drveće. Ono što uporno sečete i stavljate beton. Vama ne treba. Imate SMS poruke, da rashladite državu.
Visoki funkcioner je promenio naziv mesta, u kome žive Ljudi. Da ih motiviše. Lebane je poraslo u Hlebane. Čestitke, imate kuma. Ima hleba, ko hoće da radi. Što dalje od Hlebana.
U toku dana, buknuli požari oko Hlebana. U čast i slavu novog kuma. Hlebane je dobilo kuma, ali ne i vodu da gasi požare.
Kumov fokus je auto-put „Miloš Veliki“. Kum i oni, koje ljudi iz Hlebana plaćaju, imaju pametnija posla. „Gospodo, raziđite se!“. Kako se fino obraćaju. Pršte uniforme, oklopi. Ljudi goloruki. Opkoljeni. Opkoljeni i novinari. I sve to, da očuvaju kumovo ime. Jer, kad Lebane poraste u Hlebane, događa se neverovatna promena.
Ljudi oko Hlebana i hjihova imovina, postaju nebitni. Imaju kuma i to je dovoljno. Voda i ljudstvo, za gašenje požara, im ne trebaju. „Kumovo“ ljudstvo je napravilo obruč oko ljudi, na auto-putu. Obruč oko požara, napravite sami.
Izreka „kum nije dugme“ je porasla u „kum nije voda“.
„Kum“ kumuje u ovoj državi. Krsti večeras. Auto-put „Miloš Veliki“ je dobio ime „Aleksandar Najveći“. Po junacima, koji samo rade svoj posao.
A vi, u Hlebanima i okolini, se držite izreke
„kum nije voda“. Nije. Ima pametnija posla, od požara u okolini Hlebana. Steže obruč oko ljudi. Požari pali u drugi plan. Dobili ste poruku od MUP-a .
P.S. Iskreno se nadam se da je ugašen požar u okolini Lebana, dok ovo pišem. I da su, ljudi i njihova imovina, bezbedni.
Ako stepropustili...
Eeee