Za građane koji kupuju prvi stan put do useljenja je sve teži, jer sa rastom cene kvadrata, raste i suma koju je potrebno izdvojiti za učešće u stambenom kreditu.
U većini banaka u Srbiji ono iznosi 20 odsto od cene stana, a klijenti tvrde da neke finansijske ustanove traže i do 30 dosto učešća od pojedinih klijenata koje procenjuju kao rizične.
“Prosečna cena kvadrata stanova u novogradnji u Beogradu je u proteklih pet godina poskupela i više od 500 evra. Stan od 50 kvadrata u beogradskoj opštini Voždovac, mogao se 2017. kupiti za 75.000 evra, dok je danas za nekretninu iste površine potrebno izdvojiti oko 96.500 evra. To je za mnoge kojima je zaduživanje jedini način da se usele u svoj dom postalo nepremostiva prepreka, jer sada moraju da sakupe i više od 19.000 evra da bi dobili bankarsku pozajmicu”, piše EuroNews.
Prema podacima RGZ, tek svaki treći stan u Srbiji je u poslednjem kvartalu plaćen iz kredita. U Beogradu, Novom Sadu i Nišu je udeo bio 34 odsto, dok je u Kragujevcu bio 35 odsto.
Procenitelj i sudski veštak za nekretnine Milić Đoković kaže za Euronews Srbija da je veliki problem za dosta kupaca sve veća suma koju je potrebno izdvojiti za učešće, a za mnoge je često i nepremostiva prepreka.
„Banke su dobile neobavezujuću preporuku Narodne banke Srbije o mogućnosti i manjeg učešća od 20 odsto, ali nažalost nisu reagovale na to adekvatno. Možda bi trebalo razmatrati mogućnost da se uz odgovarajući kolateral kao garanciju, odnosno stepen završetka objekta koji bi se povećao na 90 odsto, učešće smanji na 10 odsto i da se skala tako linearno podešava. Time bi se tržište još više pospešilo i bilo bi više kreditnih kupaca“, smatra Đoković.
On napominje da je prosečan kredit koji kupci uzimaju od 60 do 80 hiljada evra, za stan koji plaćaju od 100.000 do 130.000 evra. To su, kako navodi, stanovi oko 55 do 65 kvadrata, dvoiposobni po strukturi i poželjno sa parking mestom. Ističe i da je cena tih stanova pre korone bila 20 do 40 odsto manja u zavisnosti od lokacije.
