Ne samo da se takvi slučajevi retko dešavaju, već se za mojih deset godina karijere nije desilo da pacijent kojeg udari grom preživi, tvrdi novinaru Rešetke specijalista interne medicine doktorka Jelena Stojičić.
Ona, inače, vodi brigu u jedinici intezivne nege konorarne službe Opšte bolnice Leskovac o šezdesetdvogodišnjem Zoranu Nisiću koga je prekjuče u ataru sela Jašunja udario grom dok se vraćao iz njive.
„Udar groma je prolaz jednosmerne struje ogromne energije. Interesantno je da nema ni vidljivih opekotina, već samo povrede u predelu nosne kosti. On je bukvalno medicinsko čudo“, tvrdi doktorka Stojičić.
Čovek se i dalje nalazi na odeljenju intezivne nege, ali je od danas u svesnom i komunikativnom stanju.
„Pratimo sve vitalne parametre kod pacijenta. Nije imao poremećaj ritma zbog udara, tenzija je uredna. Bio je u stanju jedne mentalne konfuzije, konsuntovali smo neurologa i on je od jutros dobro“, dodaje soktorka.
U selu Jašunja, odakle je Zoran Nisić, njega su već prozvalo „čovek grom“ jer je jedan od retkih ljudi u Srbiji koji se može pohvaliti da je preživeo direktan udar ove nebeske sile i to bez bilo kakvih posledica.
NIJE JEDINI PREŽIVELI
Još pre deset godina šezdesetdvogodišnji ribolovac Nebojša Vlaisavljević iz Doljevca uspeo je da preživi udar groma. Naime, on je pecao na Moravi u okolini Doljevca kada umalo nije nastrao i sve zbog grafitnog štapa za pecanje kojim je zakačio dalekovod.
„Bio sam u selu Rusna, nedaleko od mesta gde su u sredu poginuli Saša i Marjan Živković, takođe od udara groma. Naišao je crni oblak. Počelo je da seva i grmi, ali sam ipak odlučio da još malo pecam. Imao sam utisak da grom udara sve bliže meni“, pričao je on za medije.
Između svetlosnog bleska i grmljavine bio je sve kraći vremenski razmak, skoro da su se dešavali istovremeno. Onda je usledio tako jak udar da mu se zaledila krv u venama.
„Na trenutak sam ostao i bez svesti, ili mi se to učinilo od straha. Video sam munju koja je udarila blizu mene, čuo električno pražnjenje i puckanje kamenčića oko sebe. Odmah sam uzeo torbu, da bih isključio telefon i pobegao odatle. Telefon je već pregoreo, kao i svi ostali elektronski uređaji koji su bili blizu mene. Od tada, prirodu mnogo više poštujem, a sebe štitim“, kaže Vlaisavljević dodajući da su mu život sačuvale samo gumene papuče.
Prethodno su na istom mestu poginuli su njegovi prijatelji ribolovci, što je još jedan dokaz da se mora poštovati ono što piše na svakom štapu za pecanje – u slučaju grmljavine štap udaljiti deset metara od sebe!
