Šezdeseti Oktobarski likovni salon otvoren je večeras u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra, a prva nagrada dodeljena je ponovo Ivanu Milenkoviću za sliku „Smart phone light 28“, uz obrazloženje žirija da umetnik na suveren način realizuje temu koja tretira pitanje opsednutosti savremenog čoveka sredstvima masovne komunikacije provocirajući realnu otuđenost i egzistiranje u virutuelnom svetu.
Ivan Milenković je završio slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Član je ULUS-a.
Dobitnik je prestižnih priznanja, među kojima su dve prve nagrade Oktobarskog likovnog salona u Leskovcu 2015. i 2016. godine, kao i BIAFARIN nagrada za mlade umetnike na međunarodnoj izložbi NORD ART 2019. u Nemačkoj.
Inače, od prijavljenih 107 radova za ovogodišnji Oktobarski salon 53 autora odabrao je 50 dela 40 umetnika.
što je mnogo mnogo je.
nije problem ali brate potpuno iste slike sa istom porukom, istim motivom, istom gamom, bojom, telefon, noć, isto opsednutost, savremeno doba… dakle sve je apsolutno potpuno bukvalno Isto.
Dok je živ, svake godine da mu dodeljujete prvu ili drugu nagradu, za jedan te isti motiv. Telefon, ..beni smartfon i njegovo svetlo i mudra i originalna poruka kako smo svi mi ovisnici o novim tehnologijama. Svake godine ista slika i nagrada. Sram da bude i Conićku i onu Ivanu i kompletnu ekipu LKC-a kao i žiri koji nikada ne udostoji slikare da dodje na otvaranje. A jasno je svima zašto ne dolaze, jer služe samo da uzmu honorare i dmevnice koji su mnogo veći od nagrada.
Conićke, mori, Coničke s kratak pamet! Ne lupaj ljudima minuse na komentare, idi radi nešto. Misliš da ne znamo da nema nijednog leskovčanina koji će je na tvojoj strani pa da lupa minuse.
Prvo zašto se ovaj Oktobarski salon, jedan od najstarijih u Srbiji (stariji je samo mislim Oktobarski u Šabcu, jedno 5, 6 godina) otvorio i za autore van Leskovačke opštine i kraja? Kome je to palo i smelo da padne na pamet i ruši tradiciju dugu 60 godina? Umetničkom savetu LKC-a? Kada bi ga bar imali pa ajde. A zašto ga nemaju to oni znaju. Valjda. Ovo je moglo da padne na pamet samo 1 ili 2 osobe, ne stručnim licima koja misle da se u sve razumeju a ustvari i tu gde jesu nisu za to, bar ne po kvalifikaciji, no nebitno. Da li je razlog taj što je loš odaziv autora, ili loš kvalitet naših slikara, što akademskih što samoukih jer je otvoren za sve njih? Da li je razlog taj što nema dovoljno radova? Ne bi se reklo. Ovde se, radi o tome sa idemo na širinu, dičimo se tuđem, možda zvučnijem a time pljujući i gazeći tradiciju. Ajde najbolje da bude ko LIFFE, međunarodni, možda se i koji dinar više izvuče od ministarstva dogodine. Da nije (i) to? Zašto se nije ove godine po prvi put organizovao Majski salon, koliko sam ja ispratila i zašto nije bilo nikakvog obaveštenja o tome? To je takođe salon za jako dugom tradicijom. Zašto niko ne izveštava i piše o tome, niko se od novinara nije zapitao i napisao tekst? Da li likovna umetnost postaje nebitna u ovom gradu jer ova kulturna institucija ne dobija novac samo za likovni deo i da je to razlog što se stalno pominje filmski deo, pozorišni, bioskop i slično? Jel to poruka slikarima i možda nekim budućim, dodatna demotivaciona da ne budu umetnici, da se ne školuju za to, jer ne samo sa posla nema, a fakultet skup, već se neće ni izlagati jer ministarstvo ne izdvaja novac čak ni za to kao za filmske festivale? Za katalog i dizajn vec 10 godina mole ko će da im radi besplatno dizajn, onda moljakaju za štampu, smanjuju broj stranica te i za Uvodni deo nema mesta il je maksimalno zbudžen i ne liči ni na šta.
Reći ću vam i ovo. Gordana Bošković, dipl. istoričar umetnosti je ta vas bila i ostala Ajnštajn. Da ste pametni sad da je zovete da vam žurira, ali naravno niste ludi jer i dok je radila kod vas, vi ste je poslednjih 10 godina gurali u stranu i zvali Nišlije da žiriraju, eventualno Srđana a onda ste se osmelili i zovete uglavnom Beograđane. Njima plaćate dnevnice, itd. Pa gde su na otvaranju? Zašto ovakav jedan salon otvara neka, jedna id, zamenica gradonačelnika, kakve veze ona ima sa izložbom, i tradicijom? O, tradicija se ruši, ok? Od tada je sve i počelo ovako, od kada su ovakve izložbe počeli otvarati nebitnim ljudi za umetnost, ponovo nestručni (verovatno i za poziciju na kojoj su, no to nije sada bitno), e, od tada su dragi moji, pravi ljubitelji umestnosti prestali da vam dolaze na otvaranja, a čak i slikari ne dolaze na ista. Zovete i dolaze stranački botovi po naređenju, čak i tu, žalosno. Ko i sve u ovoj kao državi.Što se tiče 1. nagrade ja ne znam kako neko može da nagradi po ko zna koji put za redom potpuno ali potpuno isti Motiv u svakom smislu, dakle 95% identičnu sliku, u boji, motivu, figuri. telefon, telefon, iPhone, i light, noć, zavisnost oko telefona, 21. vek bla bla… Dosadno. De ža vu. Viđeno i u stvarnosti ali kod istog slikara konstantno, ništa novo, već potpuno identično. Iako mu čestitam i nemam ništa protiv ali… Ali toliko toga ne štima.
Nije baš ni oko nagrada najmanje važno, i tu su muljali.
Ivan je Niški zet, tamo živi i to zet profesora sa FU u Nišu, 2. nagrada ode profesoru sa FU u Nišu a žirirao Srđan, profesor u Nišu. Ja ne znam koliko je ovo nenormalno.
Evo komentarišemo kolege umetnici, nismo ni konkurisali da se razumemo, zasto je Oktobarski salon sa ovako dugom tradicijom Leskovačke opštine otvoren i za stvaraoce iz drugih gradova? Čak se i nagrađuju, vidim 2.nagrada, ta čoveka, umetnika nikad ni čuli? Iz Niša, jel prijatelj prvobagrađenom koji je Niški zet i živi takođe u Nišu? Ko je pozvao umetnike van naše opštine i iz kog razloga jer je ovo salon koji je promovisao, i treba da promoviše „stvaraoce sa opštine Leskovac i njihova dela nastala u protekloj godini, tako je glasio koncept?
Šta je ovo????? (!)
I ko će da nam objasni i da odgovor.
2. nagrada profesor sa FU u Nišu, 1 nagrada zet niških profesora sa FU u Nišu, žirirao ih profesor sa FU u Nišu.
tolko.
Bilo je ranijih godina, na Majskom ponekom (i njega ste ugasili ili bar niko nije rekao zašto se nije održao i to bez pardona) da bude „gost po pozivu“ dakle na Majskom, sećam se, i to ponekad, retko uz povuci potegni, oni, kao gosti bili su izuzeti nagrada i takmičarski dela iako na Majskom nisu bile novčane nagrade. Na Oktobarskom salonu nikad nije bilo umetnika iz drugih pogotovu ne u takmičarski delu i pogotovu ne novčano nagrađivanih. Znao se, zna se koncept. Cilj je takođe bio privoleti mlade autore našeg grada da izlažu, takmiče se… pa i za nagradu na kraju.
Sramota.
Na Majskom su se par puta zvali profesori i uticajni slikari kao gosti salona. Bili su uvek izuzeti nagrada, što komentar reče, iako nisu na Majskom salonu bile novčane, bar tada, ne.
A ovo, po meni do dvora anje, da jedan profesor sa Niškog fakulteta umetnosti bude novčano nagrađen na jednom Oktobarskom salonu, koji je uvek bio podstrek za autore ovoga grada, ovoga… i po najviše za mlade autore da pokažu svoje najnovije radove
A ovde se neko baš prešao, zaigrao… nagraditi starijeg profesora na jednoj ovakvoj izložbi…
Ne stoji mu, ni na fotografiji sa ovom decom uz svo poštovanje ali nije on (toliko) kriv koliko onaj ko menja koncepte, tradiciju, ne organizuje sve izložbe poput Majskog ove godine itd.
Takođe, u žiriju je bio njegov kolega, takođe upošljenik Fakulteta umetnosti u Nišu. Šta je ovo, ko ovde kog zeza?
Ma samo pišite o svemu ovome, ima materijala.
Profesor sa FU u Nišu, leskovčani, član žirija, nagradio starijeg kolegu isto profesora sa FU u Nišu, Nišliju.
Od kada se nagrađuju profesori i to van grada autori na Oktobarskom salonu i nije li sukob interesa to da ga nagradi kolega sa istog fakulteta.
Sve prolazi. Idemo dalje, okrenimo glavu, zaćutimo ko i o svemu.
Fuj.
„Sonja Conić kazala je da je ovo jedna od najznačajnih manifestacija njihove kulturne ustanove. “ Izgleda je baš „njihova“ a ne našalim menjaju načela i uslove salona olako, osmelili se i drznuli.. takođe gase one koji im se ne uklapaju poput Majskog
Šta reći o truloj instituciji sa trulim partisjkim upošljenicima koji pojma nemaju o umetnosti niti ih ona zanima, kada nisu bili kadri da odvoje 50 evra za održavanje sajta, pa im je ukinut.
https://myhosting.sbb.rs/lp/ss/
Pitaću konkretno.
Da li je Ivan Milenković dao predlog da njegov prijatelj iz Niša i profesor a drugo nagrađeni gostuje na salonu (i čak bude nagrađen i to od strane takođe kolege sa istog fakulteta koji je bio u žiriju) i to odobrila naravno Conić Sanja.???
Sanja gde je publika u „vašoj“ kulturnoj ustanovi? Izgleda je postala previše vaša u svakom smislu.
pozzzzz
ovo je trebao biti poseban, jubilarni 60 Oktobarski likovni salon. 60 punih godina, osnovan 1962 godine… Nasa draga novinarka bi mogla da napiše lepu priču o tome, ko ga je pokrenuo, ko je sve izlagao, kako se i da li menjao a šta je ostala suština ili je bar trebalo da ostane, no čini se da se ipak na jubilarnom broju menjalo toliko toga na uštrb tradicije i najviše, naravno na uštrb slikara, ja bih rekla slobodno i jednog ne poštovanja.
Ranije, pre 15 godina, dobijala sam pismo kao i svi redovni posetioci i umetnici, na otvaranje ove izložbe. Sada, od pre par godina, počeli su da zovu da donesemo rad, posle nas zaborave.
Ipak, ovo sve loše što se izdešavalo na ovom Oktobarskom dugom 60 godina opet govori da kulturni centar ili bar likovni deo ne vodi niko stručan već ljudi koji po svom nahođenju menjaju suštinu salona odlično objašnjenju u prethodnim komentarima.
Razmišljam, da sam ja novinar, a napisala bih svakako tekst, kakav bi naslov bio? „Likovna scena Leskovca nestaje?“ Previše jednostavno a tačno. „Kako kulturne institucije odbijaju umetnike i šta se desilo sa Oktobarskim salonom“ Hm, ovde se radi o konkretnoj.
„Zašto nam je slađe tuđe makar po cenu gaženja tradicije“?, „Jubilarni Oktobarski salon liči na Oktobarske nagrade grada – za većinu – razočarenje“, „Jubilarni ali sa izmenama na uštrb tradicije i suštine salona – publika manjka“ itd.
I meni je to isto, nažalost, palo na pamet. Nagrade na Oktobarskom likovnom salonu postale su ISTO što i Oktobarska nagrada Grada Leskovca gde poltičari i politikanti (Conićka i Ivana naprednjakuše plus poslušnički preplaćeni žiri) nagrađuju podobne. Sledećih godina će žiri, direktorka i urednica privatno pozivati učesnike i nadam se da će im se svake godine odazvati samo po tri autora. Veći broj od toga, bila bi uvreda za svakoga ko im pošalje svoj rad da se sprdaju i sa umetnikom i sa umetnošću.
Znaju, znaju…
Dobro je da i vi nešto znate. „Deki“, u komentaru koji mi nije objavljen napisao sam ti nešto u rimi, i što ume da se mnogo dimi. Nije lepo „zastrašivati“ komentatore sa „znaju, znaju“, jer dovešćete nekog neobaveštenog u zabludu, da ste jako moćni. Niste, niste, vi ste samo jadni i prestrašeni … Neznjanje i nepočinstva izazivaju strah, dok su veštine, talenti i znanja krivci za sve vrste hrabrosti. Pa i „ludosti“ 🙂
Deki, bolje vam je da se ne javljajte, čak ni sa lakonskim, idiotskim komentarom od dve reči, jer komentari čitalaca, među kojima je najviše umetbika, govore više od svega. Nema nijednog afirmativnog, a skoro sve (sem jednog) su pisali oni koji ne žele da vam se zameraju, ali, opet, nisu nimalo naivni i znaju s kim imaju posla. Ako neko nije još pogledao zlu u oči, samo neka se sretne sa vama.
Auuu, na veliko sve ovo ispade! Čitam i ne verujem da se neki od njih usuđuju da se brane i prete mirnim, pitomim umetnicima.
Oktobarski salon je katastrofa, svake godine sve gori i gori radovi. A o nagradjenima da i ne pričam.
Oktobarski salon, njegov koncept glasi „to je presek stvaralaštva svih autora, školovanih i samoukih, u protekloj godini“, takođe, služi za promociju posebno mladih autora ovog grada i opštine… te je uvek bio dodatni motiv taj što su tu i novčane nagrade
o ovome se treba pisati jer se zna ko je ovo na svoju ruku dozvolio i uradio.
Takođe o dogovoru ja tebi ti meni i ko je nagrađen, posebno pisati. Komentari su vec sve rekli pre…
Prošle godine sam mislila da je katastrofa što je prvu nagradu dobio plagijator, koji je skinuo kompletne radove jednog umetnika ciji je rad bio na naslovnoj strani sajta 57og Oktobarskog salona u Beogradu.
Poruka umetničiću – dečko, nemoj više da kradeš i varaš, ružno je, opeći ćeš se i nositi žig celog života. Pomalo te žalim.
https://www.kcb.org.rs/2018/09/57-oktobarski-salon-lepota-kakofonija-lista-umetnika/
a ove godine pobedjuje po četvrti put čovek koji slika tako što iskopira fotogarfiju na platno, pa po njemu posle macka i razvlači četkicom kao pokojni Tapi. Sigurno je kupio i „čuvenu četku od jazavca“ za sfumato 🙂
Dok, drugu nagradu dobija njegov profesor Nišlija koji na slici izgleda kao da je deda nagradjenima. Sramota za njegov poziv, a on nek vidi sam sa sobom da li poznaje osećaj stida.
Nemam reči!
Jedino je treća nagrada koliko-toliko na mestu, ali je zasenjuju prljavštine koje su se dešavale u pozadini ovog Oktobarskog salona.
Ove godine sam bojkotovala salon, a sinoć sam odlučila da ga bojkotujem zauvek!
Znam da je opšti bojkot nemoguć zbog prodanih duša koje imamo za izvoz medju kolegama.
auuuu Aj je mali Jovan Spasić, inače miljenik Srđanov, 99% iskopirao rad iz Beograda auuu strašno. Hvala na podeli
Pozdrav
Hvala novinaru na neobjavljivanju mog drugogo komentara.