Mislite o tome kako se osećate

Sa svih strana stižu poruke da uvek treba misliti pozitivno. Ja ne znam kako se tačno primenjuju ovakvi saveti i vrlo sam skeptična u vezi s njihovom delotvornošću.

Po mom mišljenju, ovakve poruke nisu korisne, već zbog toga što sadrže „mora“, „treba“, „uvek“, „nikad“…i najčešće su formulisane kao naredbodavne.

Da li je moguće misliti pozitivno u trenutku kada se sruši kuća u kojoj neko živi, u trenutku kada neko dobije rešenje o otkazu, pretnju smrću, prognozu da će njemu najdraža osoba da ostane u životu još samo nekoliko meseci?

Ima mnogo problemskih situacija koje zahtevaju konstruktivan (i u ovom smislu pozitivan) pristup da bi mogle biti rešene ali to ne znači da se mogu izbeći razmišljanja o mogućim negativnim ishodima i neprijatna osećanja u koja spadaju strah, očaj, razočaranost, ljutnja, bes… Uzmimo za primer tugu.

Tuga je zdrava neprijatna emocija koju najčešće osećamo zbog gubitka nekoga ili nečega što nam je važno.

Tuga je prirodna reakcija koja pomaže tokom prilagođavanja novonastaloj situaciji.

Kada sprečavamo sebe da osećamo tugu, udaljavamo se od realnosti. Otpisujući deo sebe koji tuguje, uspavljujemo i sve druge emocije.

Osećanja koja potisnemo se somatizuju; uvek pronađu alternativne puteve da se izraze.

Biti OK ne znači biti uvek nasmejan/a.

Korisno je verovati da će se sve završiti dobro ali to ne znači da je proces koji vodi do dobrog prijatan.

Nije sve što je neprijatno štetno, kao što ni sve što je prijatno nije korisno.

Moj je utisak da se u poslednje vreme teži „jačini“ koja znači ne osećati ništa a naročito su nepoželjna neprijatna osećanja.

Lažni optimizam i odglumljena pozitivnost nisu odraz prirodnog stanja, niti su dokaz da je s našim mentalnim zdravljem sve u redu. Svakome se dogodilo da je izgubio nekoga ili nešto i da je osećao tugu. Potiskivanje tuge otvara put osećaju praznine, anksioznosti i depresiji.

Korisnije bi bilo da prepoznamo koja osećanja osećamo i da onda mislimo o njima, – da najpre otkrijemo okidače a zatim i uzroke.

Svako osećanje ima i uzroke i svrhu. Svako je u funkciji adaptacije. Čak i kada imamo iracionalna osećanja (na primer, fobije) ili neadekvatna osećanja (koja ne odgovaraju situaciji), – ona nam nešto poručuju.

Moja poruka je: MISLITE O TOME KAKO SE OSEĆATE.

Autor teksta Dušanka Stojković – Diplomirani psiholog, transakcioni analitičar i sertifikovani psihoterapeut iz Leskovca

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!