„Prošle godine ih je mnogo manje došlo iz birokratskih, tehničkih razloga. Skoro nijedna ambasada nije izdavala vize, ili je taj proces bio veoma usporen, čak i za one zemlje koje imaju najmanje prepreka za zapošljavanje u Nemačkoj, kao što je Srbija i uopšte zemlje Zapadnog Balkana, za koje je u februaru prošle godine čak došlo do promene propisa kojima im je dodatno olakšana mogućnost dolaska u Nemačku“, kaže Radičević.
Viza se teško dobijala, ili sa ogromnim čekanjem, tako da je ova vest, smatra on, više apel za ljude koji se bave zapošljavanjem u Nemačkoj da birokratija bude labavija.
On ne spori da manjak kvalifikovanih radnika postoji i da će toga tek biti i zato izjavu Šilea vidi više kao upozorenje za naredne godine, jer je broj onih koji su tražili da se njihove diplome nostrifikuju pao na nekih 40.000. To znači da je priliv mali, a koliko god to za Nemačku bila neugodna tema, njena budućnost i održavanje postignutog standarda, kako kaže, zavisi od priliva nove radne snage, novih migranata.
Radičević zato smatra da je sasvim moguće da i dalje bude zadržana odluka nemačke vlade o povoljnijim uslovima za dolazak radnika sa Zapadnog Balkana koja važi do 2023. godine, pa i povećana kvota prema kojoj je to na godišnjem nivou omogućeno za 25.000 ljudi.
Radičević ipak ne očekuje neki dramatičan priliv iz Srbije i napominje da proces migracija nije lak, da ljudi dolaze, ali se i vraćaju. Ako se jedna osoba snađe, a ostatak porodice ne, onda je to pitanje ličnih sudbina, a ne samo finansijsko pitanje u vidu mesečne zarade, kaže Radičević.
Činjenica da u poslednje vreme i u Srbiji postoje firme koje dobro plaćaju deficitarne radnike, pa je tako, na primer, posao rukovaoca viljuškarom koji iznosi teret na veliku visinu plaćen od 1.500 do 1.800 evra, zavisno od firme, Vladimir Grečić ekonomskim rečnikom ocenio kao konkurentnost.
Srbija mora da bude konkurentnija za kadrovski priliv, za privlačenje i zadržavanje kadrova, a jedan od mnogo faktora koji utiču na to je ono što se u ekonomiji zove cenovna konkurentnost, što znači da cena rada mora da bude viša, ističe naš sagovornik.
„Ako neko može da zaradi dva-tri puta više negde drugde, gde će naravno da ima veće troškove, ali sigurno ne dva puta veće, otići će. Zato Srbija mora da bude konkurentnija za talente, za visokokvalifikovano, visokostručnu radnu snagu da bi je zadržala. To spada u stvaranje ambijenta da se zadrže kadrovi, ali i privuku oni iz drugih zemalja. Praktično sve zemlje u EU tako funkcionišu“, istakao je Grečić.
