Vlada Republike Srbije je 06. decembra 2013. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kojim se predviđa primena zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, kao i zabrana dodatnog radnog angažovanja lica iznad deset odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme.
Predviđeni su i izuzeci od zabrane koji su mogući samo uz saglasnost posebno formiranog i privremenog tela Vlade Republike Srbije – Komisije za davanje saglasnosti za nova zapošljenja i dodatna radna angažovanja kod korisnika javnih sredstava, koja je formirana na osnovu Odluke o obrazovanju komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.
Ova zabrana počela je da važi 31.12. 2013. godine i bila je aktivna do 31.12. 2020. godine, da bi od 01.01 2021. do 31.12. 2023. godine na osnovu izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu navedeno da će institucije, ustanove, i preduzeća moći da zapošljavaju shodno njihovim potrebama i novcu koji imaju ne više od 70 odsto novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodno otišli.
O prijemu novozaposlenih iznad 70 odsto u odnosu na otišle u prethodnoj godini odlučivaće Vlada Srbije uz prethodno mišljenje Ministarstva finansije.
S obzirom da u Leskovcu, od 2012. godine nije postojao nijedan konkurs za zapošljenje u javnom sektoru (makar ne da o njemu znaju široke narodne mase), izuzev u zdravstvu i poneki u prosveti (uglavnom za profesore matematike i fizike) mladi ljudi od 25 do 40 godina sa fakultetskim diplomama, završenim master ili doktorskim studijama lako se odlučuju da napuste Leskovac i svoju sreću potraže na severu Srbije, na Zapadu ili Istoku Evrope.
Direktori osnovnih i srednjih škola nemaju nikakvih ingerencija prilikom primanja „novih upošljenika“, a kako bi ovu bitnu činjenicu sprali sa sebe pravdaju se da primaju „tehnološke viškove“. Direktori pojedinih javnih ustanova, pojedini načelnici, postaju ljudi bez dana radnog staža, bez osnovne funkcionalne pismenosti.
Na sajtu Ministarstava za rad i zapošljavanje Republike Srbije postoji spisak licenciranih Agecija za poslove zapošljavanja u inostranstvu čija je osnovna funkcija povezivanja ponude i tražnje na tržištu rada.
Ponuda zanimanja uglavnom obuhvata osnovni i srednji obrazovani sloj stanovništva, a tu spadaju moleri, gipsari, fasaderi, vozači kamiona, tesari, armirači, instalateri vode, grejanja, klime, zavarivači, bravari, električari, mesari, čistači, hostese, čistači bazena. Takođe se nudi i rad u turizmu, ugostiteljstvu, gastronomiji, a tu spada rad u kazinu, kuvari, pomoćni kuvari, šankeri, konobari, poslastičari, prodavci sladoleda, palačinki i vafla, sobarice, barmeni, recepcionari, dežurni menadžer, supervizor u održavanju čistoće hodinika i soba. Postoji i ponuda za rad u autoindustriji, kao i za rad u proizvodnji hrane za životinje.
Što se tiče ponude poslova za fakultetski obrazovan sloj ljudi, ona je mala, a i sama procedura nostrifikacije diplome, učenja jezika je dugačak proces.
Holandija ima potrebu za diplomiranim elektortehničkim inženjerom, Kuvajt traži profesore Fizičkog vaspitanja i profesore razredne nastave. Zemlje koje imaju najveću potrebu za ovakvim zanimanjima su Hrvatska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Rusija, Norveška, Danska, Malta, Crna Gora, Poljska, Slovačka, Katar, Doha, Dubai. Plate variraju od zanimanja do zanimanja.
Kada se uzme u obzir visina prosečne plate koja je u Leskovcu, i visina zarade na Severu Srbije, Zapadu ili Istorku Evrope ne čudi podatak da je u Leskovcu 2012. godine živelo 144. 206 stanovnika, a danas ima 124. 889 što je za 19. 317 stanovnika manje.
mas. ist. Milan Ž. Trajković
Nema posla za skolovane i obrazovane mlade ljude.Ali ima za Meskove starlete.
Je’l to aluzija na njegovu omiljenu izjavu „Neka je javi ona koju nisam jeb.o“? Koju je prestao koristiti kada je Jutka postao popularan za to isto.
Pa naravno da ce da idu ljudi za boljim životom. Negde gde je uređenija država.
Meskove devojke rade, a strucne do koske brate! 👠