Ne dao ti Bog da se razboliš, izreka je koju godinama unazad čujemo sve češće, ali ne zbog nestručnih lekara ili medicinskog osoblja, već zbog činjenice da lečenje, i pored navodno bezplatnog zdravstvenog sistema, plaćamo papreno.
Ukoliko se vaš lek koji koristite ne nalazi na takozvanoj „beloj listi“ ili potrebne aparature za dijagnostiku nema u državnim zdravstvenim ustanovama, borba za život ili ozdravljenje u jednom danu može da vas košta i do 100.000 dinara.
„Za tri dana saam za sve potrebne preglede i dijagnostiku morao da izdvojim preko 150.000 dinara“, kaže za Rešetku lokalni političar i uticajni tviteraš Ivan Krstić Krcko, koji se godinama borio sa kancerom, a pre par nedelja doživeo moždani udar koji je otkriven kasnije, a koji mu je dodatno oštetio vid.
Ovaj čovek, koji uglavnom živi od socijalne pomoći, za potrebne preglede i lekove koji nisu nimalo jeftini, morao da je izdvoji tri prosečne srpske zarade, i to samo kako bi preživeo.
„Ja moram da pohvalim zdravstveno osoblje u Leskovcu, kao i izvrsne lekare stručnjake koje imamo, ali je glavni problem u tome što u našim državnim zdravstvenim ustanovama uglavnom nemamo ili ne radi aparatura uz pomoć koje se uspostavlja tačna dijagnoza. Zato, ako želite da preživite, morate kod lekara privatno“, priča Krstić.
Cene dijagnostike u privatnim ambulantama i klinikama, kreću se, zavisno od pregleda, od 2.500 do 6.000 dinara. Svaka sledeća faza, recimo, u Beogradu ili Nišu košta od 5.000 do 6.000 dinara.
“Jedan dijagnostički pregled oka koštao me je između 130 i 300 evra. Magnetna glave, a radio sam ih tri, je od 15.000 do 20.000 dinara. Imao sam sreću da su mi ljudi pomogli da platim sve te preglede, ali do sada me je to koštalo preko 150.000 dinara”, tvrdi Krstić kome borba za ozdravljenje tek predstoji, sa itekako skupom prepisanom terapijom.
Podsetimo, pre par meseci smo imali i nestašicu reagenasa u leskovačkoj bolnici, tako da je pedesetpetogodišnja Leskovčanka Lj. Nešić samo u jednom danu za urađene analize šest hormona morala da u privatnim poliklinikama u Leskovcu odvoji 8.000 dinara.
“Meni lekar specijalista daje upute da odradim potrebne analize i da se sa njima vratim u roku od dva dana na pregled, ali ja to ne mogu jer reagenasa u bolnici nema. Moram da odem privatno. Samo u poslednje dve nedelje sam za lečenje, po privatnim ambulantama, razne preglede i analize dala skoro 120.000 dinara. Da li je to normalno?”, pita se ova žena koja redovno, već decenijama unazad, državi uplaćuje zdravsteno osiguranje.
Izdvajanje za zdravstveno osiguranje je u Srbiji obavezno, i troškove snosi poslodavac ili država, ali u svetu još uvek ima zemalja u kojima je bolničko lečenje zavisi od dobrovoljnog uplaćivanja.
Obavezno zdravstveno osiguranje u Srbiji se uređuje Zakonom o zdravstvenom osiguranju i obuhvata osiguranje u slučaju bolesti i povrede van i na radu.
Među uslugama su i rano otkrivanje bolesti, sve vrste pregleda i lečenja, rehabilitacija, lekovi, medicinska sredstva i pomagala, navodi se na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Zaposleni imaju pravo i na naknadu zarade za vreme bolovanja, a svi osiguranici na naknadu troškova prevoza zbog odlaska u bolnicu.
Tri godine se borim sa kancerom i još sam na početku.Morao sam da prodam stan da bih se lečio.Nedao vam bog da se razbolite a živite u ovakvoj državi.
Drž se, Krcko, ne daj se! Urednik bi mogao da objavi broj tvog žiro računa, pa kolko skupimo, skupimo. Biće ti svakako od koristi. Ko hiljadu, ko petsto dinara, ko 2-3.000 i nakupi se kolko-tolko, jer koliko vidim ti imaš skoro svakodnevne troškove za preglede i terapije.
A gde su troškovi za poseban način ishrane koji ti je verovatno prepisan?
Ne moramo da se poltički slažemo da bi bili ljudi jedni prema drugima, dovoljno je što smo zemljaci, što živimo u ostom gradu.
A mogao bi i onaj što će još malo da bude gradonačelnik, da odreši opštinsku kasu. Kad ima za svašta da se odatle „uštipe“, mogu i tebi barem jednom ili dva put da izađu u susret.
I ne dao bog nikom, što kaže zemljak iznad mene!
Mogu ja to da ti dam pa da objaviš. Urednik je hteo ali ja nisam jer me bilo sramota više.
Neka objavi, nema sramote u bolesti.
Ako bude hteo nema problema .